PRAKSA EVROPSKOG SUDA ZA LjUDSKA PRAVA I KRIVIČNA DELA TERORIZMA

Apstrakt

Razvoj pristupa u korišćenju krivičnopravne represije u okviru materijalnog krivičnog prava, dugi niz godina, bilo je pitanje puno kontroverzi, kako u vezi sa defnisanjem samog krivičnog dela terorizma, tako i sa postavljanjem granica krivičnopravne represije u ovoj oblasti.

Terorizam koji u svojoj suštini poseduje potencijal da podrije demokratiju i vladavinu prava pospešivanjem autoritarnih tendencija vlasti u borbi protiv ove negativne socijalno – patološke pojave, nametanjem stavova manjine većini, bez granica u ostvarivanju svojih ciljeva, više nego bilo koji drugi deo sveta pogodio je Evropu, koja je kroz svoje mehanizme uključujući Evropski sud za ljudska prava i njegovu praksu razvila određene kontraterorističke mere namenjene obezbeđivanju slobodarskih političkih i kulturnih vrednosti Evrope.

U presudama i praksi Suda u vezi sa suprotstavljanjem terorizmu postavljeni su određeni načelni principi, koji se odnose na uspostavljanje ravnoteže između efkasne reakcije države i zaštite ljudskih prava. Terorizam napada osnove demokratije i vladavine zakona, a države protiv ovih napada moraju da se brane uz balansiranje potrebe poštovanja ljudskih prava i odgovora na terorizam.