Uređivačka politika | Strani pravni život

OBAVEZE UREDNIKA I UREDNIŠTVA

O uređivanju časopisa stara se uređivački tim koji čine:

1) Redakcija časopisa (Glavni i odgovorni urednik, Zamenik glavnog i odgovornog urednika, Sekretar časopisa i Tehnički urednik), 2) Uređivački odbor, i 3) Izdavački savet.

Glavnog i odgovornog urednika imenuje Naučno veće Instituta za uporedno pravo na period od četiri godine. Redakciju časopisa bira Naučno veće Instituta za uporedno pravo u Beogradu, na period od četiri godine. Naučno veće Instituta odlučuje i o sastavu Uređivačkog odbora i Izdavačkog saveta časopisa Strani pravni život.

Glavni i odgovorni urednik časopisa Strani pravni život donosi konačnu odluku o tome koji će se rukopisi objaviti. Prilikom donošenja odluke glavni i odgovorni urednik rukovodi se uređivačkom politikom vodeći računa o zakonskim propisima koji se odnose na klevetu, kršenja autorskih prava i plagiranje.

Glavni i odgovorni urednik zadržava diskreciono pravo da primljene rukopise proceni i ne objavi, ukoliko utvrdi da ne odgovaraju propisanim kriterijumima u pogledu sadržaja i forme. U redovnim okolnostima, redakcija obaveštava autora o tome da li je prihvatila tekst u roku od mesec dana od datuma prijema rukopisa.

Glavni i odgovorni urednik ne sme imati bilo kakav sukob interesa u vezi sa rukopisima koji se razmatraju. Ako takav sukob interesa postoji, o izboru recenzenata i sudbini rukopisa odlučuje zamenik glavnog i odgovornog urednika. Urednik i članovi redakcije su dužni da blagovremeno prijave postojanje sukoba interesa.

Glavni i odgovorni urednik je dužan da sud o rukopisu donosi na osnovu njegovog sadržaja, bez rasnih, polnih/rodnih, verskih, etničkih ili političkih predrasuda.

Urednici i članovi redakcije ne smeju da koriste neobjavljen materijal iz dostavljenih rukopisa za svoja istraživanja bez izričite pisane dozvole autora, a informacije i ideje iznesene u rukopisima moraju se čuvati kao poverljive i ne smeju se koristiti za sticanje lične koristi.

Urednici i članovi redakcije dužni su da preduzmu sve razumne mere kako bi identitet recenzenata ostao nepoznat autorima pre, tokom i nakon postupka recenzije i kako bi identitet autora ostao nepoznat recenzentima do okončanja postupka recenzije.

OBAVEZE AUTORA

Autori garantuju da rukopis predstavlja njihov originalan doprinos, da nije objavljen ranije i da se ne razmatra za objavljivanje na drugom mestu. Istovremeno predavanje istog rukopisa u više časopisa predstavlja kršenje etičkih standarda. Takav rukopis se momentalno isključuje iz daljeg razmatranja.

Ako je rukopis prethodno bio razmatran za objavljivanje u drugom časopisu, autorima se preporučuje da informišu uredništvo o ishodu tog recenzentskog postupka, odnosno da objasne u kojoj meri su uzeli u obzir primedbe recenzenata i/ili zašto ih nisu prihvatili. To je u interesu autora, zato što ove informacije mogu da pomognu urednicima prilikom izbora recenzenata.

Ako je rukopis rezultat naučnoistraživačkog projekta ili je, u prethodnoj verziji, bio izložen na skupu u vidu usmenog saopštenja (pod istim ili sličnim naslovom), detaljniji podaci o projektu, konferenciji i slično, navode se u zahvalnici na kraju teksta.

Autori su dužni da se pridržavaju etičkih standarda koji se odnose na naučnoistraživački rad. Autori garantiju i da rukopis ne sadrži neosnovane ili nezakonite tvrdnje i ne krši prava drugih. Izdavač neće snositi odgovornost u slučaju da se ispostavi zahtev za naknadu štete.

Sadržaj rada

Uredništvo Stranog pravnog života se stara o tome da objavljeni radovi sadrže dovoljno podataka na osnovu kojih bi se istraživanja opisana u radovima mogla ponoviti (reprodukovati). Iznesene činjenice treba detaljno opisati i potkrepiti referencama kako bi se recenzentima, a potom i čitaocima omogućilo da provere tvrdnje koje su u njemu iznesene – npr. treba dati detaljan opis korišćenih metoda i slično. Autori su dužni da se upoznaju sa standardima koji se odnose na različite tipove naučnog rada (Equator Network) i koriste one koji primereni njihovom istraživanju. Namerno iznošenje netačnih tvrdnji predstavlja kršenje etičkih standarda. Prikazi i komentari sudske prakse moraju biti precizni i objektivni.

Autori snose svu odgovornost za sadržaj rukopisa i dužni su da pribave sve potrebne saglasnosti za objavljivanje sadržaja. Autori snose svu odgovornost i za sadržaj istraživačkih podataka i priloga i garantuju da su u procesu sakupljanja, obrade i objavljivanja podataka poštovali važeće propise, etičke standarde, autorska prava trećih lica, kao i druga prava.

Autori koji žele da u rad uključe ilustracije, tabele ili druge materijale koji su već objavljeni dužni su da za to pribave saglasnost nosilaca autorskih prava. Materijal za koji takvi dokazi nisu dostavljeni smatraće se originalnim delom autora.

Inkluzivan jezik

Časopis Strani pravni život promoviše pristupačan i inkluzivan jezik u želji da prikazana naučna istraživanja približi širokoj publici i iskaže poštovanje prema svim pojedincima. U cilju promovisanja pristupačnosti, autori bi trebalo da:

koriste jasan i jednostavan jezik koji je razumljiv i van uskostručnih krugova, kao i čitaocima kojima engleski nije maternji jezik;
izbegavaju komplikovanu stručnu terminologiju ako ona nije neophodna, preteranu kompleksnost, duge rečenice, ponavljanja, neuobičajene akronime i skraćenice, stereotipe, idiomatske izraze, žargon i kulturne stereotipe;
objasne stručne termine kada je to potrebno;
poštuju različitost i ne impliciraju superiornost bilo koje grupe na osnovu pola, rase, etničke pripadnosti, nacionalnosti, invaliditeta, zdravstvenog stanja, starosne dobi ili socioekonomskog porekla;
koriste inkluzivan i primeren jezik u odnosu na rasnu i etničku pripadnost, kao i da prilikom prikupljanja podataka o rasnoj ili etničkoj pripadnosti ponude učesnicima širok spektar kategorija i potkategorija, uključujući i mogućnost izbora više kategorija koje se međusobno ne isključuju;
budu oprezni pri generalizaciji rezultata istraživanja na čitave grupe samo na osnovu zajedničke kategorije identiteta i da obrazlože upotrebu rasnih ili etničkih grupa u odeljku o metodologiji;
kada je neophodno ukazati na autohtoni identitet pojedinca ili grupe, koriste izraze koje ta osoba ili grupa smatra prikladnim; ukoliko postoje nedoumice, treba se konsultovati sa tom osobom ili grupom;
prave razliku između biološkog pola i društveno konstruisanog roda; lične rodne zamenice treba navoditi onako ih navode sami učesnici i treba koristiti rodno neutralne termine;
koriste „oštećenje“ za medicinska stanja, a „poteškoće“ ili „hendikep“ za društvene barijere; izbegavaju diskriminatorni jezik i uvredljive termine (npr. pogrdno označavanje, depersonalizaciju, stereotipizaciju i naglašavanje invaliditeta) u prikazu osoba sa invaliditetom (npr. treba koristiti termin „osoba kojoj je dijagnostikovan kancer“ umesto „žrtva kancera“).

Dodatne materijale možete pronaći na sajtu C4DISC (Koalicija za različitost i inkluziju u naučnom izdavaštvu): https://c4disc.org/toolkits-for-equity/

Autorstvo

Samo ona lica koja su značajno doprinela sadržaju rukopisa mogu biti navedena kao autori, odnosno sva lica koja su značajno doprinela sadržaju rukopisa moraju biti navedena kao autori. Ako su u bitnim aspektima istraživačkog projekta i pripreme rukopisa učestvovala i druga lica koja nisu autori, njihov doprinos treba pomenuti u napomeni ili zahvalnici.

U tom smislu, autori bi trebalo da se upoznaju sa kriterijumima autorstva koje je definisao Međunarodni odbor urednika medicinskih časopisa (International Committee of Medical Journal Editors - ICMJE). Kao autor se može navesti samo ono lice koje je:

znatno doprinelo koncipiranju ili osmišljavanju rada, ili prikupljanju, analizi i interpretaciji podataka; i
doprinelo pisanju rada, ili kritičkom redigovanju njegovog naučnog sadržaja; i
konačno odobrilo verziju koja treba da se objavi; i
pristalo da snosi odgovornost u vezi sa svim aspektima rada i stara se da pitanja u vezi sa tačnošću i integritetom bilo kog dela rada budu detaljno istražena i razrešena; i
dalo svoju saglasnost da bude navedeno kao autor i saglasilo se sa spiskom autora.

Prilikom navođenja doprinosa autora mora se koristiti CRediT taksonomija.

Tokom recenzentskog postupka dodavanje novih autora i izostavljanje onih koji su već navedeni dozvoljeno je samo u izuzetnim slučajevima, pod uslovom da je uredništvu i izdavaču dostavljeno detaljno obrazloženje zašto je to neophodno. Navođenje imena lica čiji doprinos ne zadovoljava kriterijume autorstva (poklonjeno i počasno autorstvo, kao i navođenje tzv. autora iz senke) smatraće se kršenjem etičkih normi.

Navođenje izvora

Autori su dužni da ispravno citiraju izvore koji su bitno uticali na sadržaj istraživanja i rukopisa. Informacije koje su dobili u privatnom razgovoru ili korespondenciji sa trećim licima, prilikom recenziranja prijava projekata ili rukopisa i slično ne smeju se koristiti bez izričite pisane dozvole osoba od kojih su dobili informacije.

Kada u tekstu pominju istraživačke podatke ili donose zaključke na osnovu njih, autori su dužni da ih navedu na isti način na koji navode publikacije. Preporučujemo da se podaci navode u skladu sa principima koje definiše FORCE11.

Plagijarizam

Plagiranje, odnosno preuzimanje tuđih ideja, reči ili drugih oblika kreativnog izraza i predstavljanje kao svojih, smatra se grubim kršenjem naučne i izdavačke etike. Plagiranje može da uključuje i kršenje autorskih prava, što je zakonom kažnjivo.

Plagijat obuhvata sledeće:

doslovno ili gotovo doslovno preuzimanje ili smišljeno parafraziranje (u cilju prikrivanja plagijata) delova tekstova drugih autora bez jasnog ukazivanja na izvor ili obeležavanje kopiranih fragmenata (na primer, korišćenjem navodnika);
kopiranje slika ili tabela iz tuđih radova bez pravilnog navođenja izvora i/ili bez dozvole autora ili nosilaca autorskih prava.

Upozoravamo autore da se za svaki rukopis proverava da li je plagijat. U te svrhe koristi se softver iThenticate.

Rukopisi kod kojih postoje jasne indicije da se radi o plagijatu biće automatski odbijeni.

Ako se ustanovi da je rad koji je objavljen u časopisu plagijat, isti će biti opozvan u skladu sa procedurom opisanom pod Opozivanje već objavljenih radova.

Sukob interesa

Autori su dužni da u radu ukažu na finansijske ili bilo koje druge sukobe interesa koji bi mogli da utiču na iznesene rezultate i interpretacije. Ako sukob interesa ne postoji, treba navesti sledeće: „Autori izjavljuju da nisu u sukobu interesa“.

Sukob interesa može biti finansijski i nefinansijski. Neki od primera sukoba interesa su:

organizacija koja finansira neko lice, isplaćuje mu zaradu ili drugu vrstu materijalne nadoknade, ili kod koje je to lice deoničar, mogla bi imati finansijsku korist (ili gubitak) u slučaju objavljivanja rezultata;
pojedinci, organizacija koja ih finansira, ili poslodavac su vlasnici patenta koji je u vezi sa rezultatima rada, ili su u procesu prijave takvog patenta;
zvanična afilijacija i članstvo u interesnim grupama koje su u vezi sa objavljenim sadržajem;
politički, verski ili ideološki sukob interesa.

Autori zaposleni u farmaceutskim kućama ili drugim komercijalnim organizacijama koje sponzorišu klinička ili terenska ispitivanja ili neki drugi vid istraživanja treba da navedu tu činjenicu kao sukob interesa prilikom dostavljanja rukopisa. U odeljku „Sukob interesa“ treba objasniti odnos svakog pojedinačnog autora sa takvim organizacijama. Radovi objavljeni u časopisu ne smeju da reklamiraju komercijalne proizvode.

Greške u objavljenim radovima

U slučaju da autori otkriju važnu grešku ili manji propust u svom radu nakon njegovog objavljivanja, dužni su da odmah o tome obaveste urednika ili izdavača i da sa njima sarađuju kako bi se rad opozvao ili ispravio.

Dostavljanjem rukopisa časopisu Strani pravni život autori se obavezuju na poštovanje navedenih obaveza.

ORCID

Od autora se zahteva da imaju registrovan ORCID (Open Researcher and Contributor ID) identifikator. ORCID identifikatori svih autora navode se prilikom slanja rukopisa i biće objavljeni u radu, ako bude prihvaćen za objavljivanje.

ORCID je jedinstven i trajan identifikator koji omogućava preciznu identifikaciju autora i lakše pronalaženje objavljenih radova, kao i ispravnu atribuciju autorstva.

Podaci o finansiranju

Ako je rad nastao kao rezultat projekta, autori su dužni da navedu izvore finansiranja u skladu sa ugovorom sa finansijerom.

OBAVEZE RECENZENATA

Recenzenti su dužni da stručno, argumentovano, nepristrasno i u zadatim rokovima dostave uredniku ocenu naučne vrednosti rukopisa.

Recenzenti ocenjuju rukopise u pogledu usklađenosti teme rada sa profilom časopisa, relevantnosti istraživane oblasti i primenjenih metoda, originalnosti i naučne relevantnosti podataka iznesenih u rukopisu, stila naučnog izlaganja i opremljenosti teksta naučnim aparatom.

Recenzent koji ima osnovane sumnje ili saznanja o kršenju etičkih standarda od strane autora dužan je da o tome obavesti urednika. Recenzent bi trebalo da ukaže na važne objavljene radove koje autori nisu citirali. Ukoliko ima lična saznanja da u rukopisu postoje bitne sličnosti i podudarnosti sa nekim objavljenim radom ili rukopisom koji je u postupku recenzije, recenzent je dužan da na to ukaže. Takođe, ako ima saznanja da je isti rukopis razmatra u više časopisa u isto vreme, recenzent je dužan da o tome obavesti urednika.

Recenzent ne sme da bude u sukobu interesa sa autorima ili finansijerima istraživanja. Ukoliko postoji sukob interesa, recenzent je dužan da o tome odmah obavesti urednika.

Ako se smatra nekompetentnim za temu ili oblast kojom se rukopis bavi, recenzent je dužan da o tome obavesti urednika.

Recenzija mora biti objektivna. Komentari koji se tiču ličnosti autora smatraju se neprimerenim. Sud recenzenata mora biti jasan i potkrepljen argumentima.

Rukopisi poslati recenzentima smatraju se poverljivim dokumentima. Recenzenti ne smeju da koriste neobjavljen materijal iz dostavljenih rukopisa za svoja istraživanja bez izričite pisane saglasnosti autora, a informacije i ideje iznesene u dostavljenim rukopisima moraju se čuvati kao poverljive i ne smeju se koristiti za sticanje lične koristi.

Postupak recenzije

Svi rukopisi poslati za objavljivanje podležu recenziji. Cilj recenzije je da uredništvu pomogne u donošenju odluke o tome da li rad treba prihvatiti ili odbiti i da kroz proces komunikacije sa autorima poboljša kvalitet rukopisa.

Rukopisi podležu dvostrukoj anonimnoj recenziji od strane najmanje dva istaknuta stručnjaka u datoj oblasti.

Recenzenti su dužni da spovedu recenzentski postupak po pravilu najkasnije u roku od dve nedelje od datuma kada je poslat upit za recenziranje.

Izbor recenzenata spada u diskreciona prava urednika. Recenzenti moraju da raspolažu relevantnim znanjima u vezi sa oblašću kojom se rukopis bavi i ne smeju biti iz iste institucije kao autor, niti to smeju biti autori koji su u skorije vreme objavljivali publikacije zajedno (kao koautori) sa sa bilo kojim od autora rukopisa koji recenziraju.

Postupak recenziranja u časopisu Strani pravni život sprovodi se putem onlajn platforme za elektronsko uređivanje časopisa (OJS). Recenzenti će primiti mejl od redakcije sa upitom za izradu recenzije.

Primljeni rukopisi podležu dvostrukoj anonimnoj recenziji (recenzentu nije poznat identitet autora, niti je autoru poznat identitet recenzenta). Cilj recenzije je da se glavnom i odgovornom uredniku pomogne u odlučivanju da li da objavi rukopis, a u komunikaciji sa autorima, recenzija im može pomoći da poboljšaju kvalitet rukopisa.

Da bi recenzenti izvršili recenziju, potrebno je da popune elektronski obrazac koji sadrži deset pitanja u kojima se bira jedan od ponuđenih odgovora. Ocena se daje odabirom ocene iz padajućeg menija (vrednovanje na skali od 5 do 1). Dodatni komentar, sugestija, zapažanje unose se ispod svakog od postavljenih pitanja (posebno nam je značajan u slučaju kada recenzent daje sugestije za promenu rukopisa ili ukazuje na nedostatke rada koji ne zadovoljava uslove da bude objavljen).

Recenzent takođe može da dâ sugestije autoru u samom tekstu rada koristeći opciju Track Changes i komentare, uz uslov da ih koristi na način koji će osigurati da njegov identitet ostane skriven za autora/autore. U slučaju da se opredeli za ovu opciju, recenzent nakon pregleda rada, prilaže dokument sa komentarima prilikom izrade recenzije (opcija „Recenzentske datoteke“).

Način ocenjivanja

5 = veoma dobro, 4= dobro, 3= postoje manji (lako otklonjivi) nedostaci, 2= postoje suštinski nedostaci koji zahtevaju temeljnu preradu rukopisa, 1= rukopis uopšte ne zadovoljava standarde za objavljivanje.

Identitet recenzenata ostaje nepoznat autorima pre, tokom i nakon postupka recenzije. Autorima se preporučuje da prilikom pisanja radova izbegavaju formulacije koje bi mogle otkriti njihov identitet. Urednik garantuje da će pre slanja rukopisa na recenziju iz njega biti uklonjeni lični podaci autora (pre svega, ime i afilijacija) i da će se preduzeti sve razumne mere kako bi identitet autora ostao nepoznat recenzentima do okončanja postupka recenzije.

Tokom čitavog procesa, recenzenti deluju nezavisno jedni od drugih. Recenzentima nije poznat identitet drugih recenzenata. Ako odluke recenzenata nisu iste (prihvatiti / odbiti), glavni urednik može da traži mišljenje drugih recenzenata.

Tokom postupka recenzije urednik može da zahteva od autora da dostave dodatne informacije (uključujući i primarne podatke), ako su one potrebne za donošenje suda o naučnom doprinosu rukopisa. Urednik i recenzenti moraju da čuvaju takve informacije kao poverljive i ne smeju ih koristiti za sticanje lične koristi.

Redakcija je dužna da obezbedi kontrolu kvaliteta recenzije. U slučaju da autori imaju ozbiljne i osnovane zamerke na račun recenzije, uredništvo će proveriti da li je recenzija objektivna i da li zadovoljava akademske standarde. Ako se pojavi sumnja u objektivnost ili kvalitet recenzije, urednik će tražiti mišljenje drugih recenzenata.

Članovi uredništva i gostujući urednici mogu da šalju svoje rukopis za objavljivanje u časopisu Strani pravni život. Autor rukopisa koji je uključen u izdavački proces biće izuzet iz postupka recenzije i odlučivanja o prihvatanju ili neprihvatanju rukopisa, a nadgledanje postupka recenzije biće povereno drugom članu uredništva.

Diskusija nakon objavljivanja rada

Časopis Strani pravni život podstiče diskusiju nakon objavljivanja, bilo kroz pisma uredniku ili na spoljnim platofmama, kao što je PubPeer.

Upotreba velikih jezičkih modela i generativne veštačke inteligencije

Časopis Strani pravni život postupa u skladu sa sledećim preporukama: World Association of Medical Editors (WAME) recommendations on chat bots, ChatGPT and scholarly manuscripts i Committee on Publication Ethics (COPE)’s position statement on Authorship and AI tools.

Alati kao što je ChatGPT ne mogu biti navedeni kao autori rukopisa.

Autori moraju jasno da navedu upotrebu alata zasnovanih na velikim jezičkim modelima i generativnoj veštačkoj inteligenciji za generisanje podataka ili koda, prikupljanje, čišćenje, analizu ili tumačenje podataka (navesti koji je alat korišćen i u koju svrhu), najbolje u odeljku o metodologiji ili zahvalnice. Fotografije, video-snimci ili ilustracije koje su u celini ili delimično nastale pomoću generativne veštačke inteligencije ne smatraju se prihvatljivim. Upotreba negerativnih alata mašinskog učenja za obradu, kombinovanje ili poboljšanje postojećih slika ili grafikona mora biti navedena u legendama slika, kako bi se tokom recenzije omogućila analiza svakog pojedinačnog slučaja. Prikrivanje upotrebe alata veštačke inteligencije predstavlja neetičko ponašanje. Korišćenje alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji za lektorisanje ili proveru pravopisa nije potrebno prijavljivati.

Materijali kreirani uz pomoć alata na bazi veštačke inteligencije ne smeju se navoditi kao primarni izvori koji potkrepljuju iznesene tvrdnje.

Urednici i recenzenti moraju da garantuju poverljivost sadržaja rukopisa tokom uređivačkog procesa i postupka recenzije. Urednici ne smeju da dostavljaju informacije iz rukopisa ili recenzentskih izveštaja alatima zasnovanim na velikim jezičkim modelima ili generativnoj veštačkoj inteligenciji. Recenzentima nije dozvoljeno da koriste takve alate za izradu recenzija. Prikrivanje upotrebe alata na bazi veštačke inteligencije je neetično i narušava transparentnost uređivačkog rada i postupka recenzije. Tokom uređivačkog procesa i recenzentskog postupka rukopisi se moraju tretirati kao poverljivi. Korišćenjem alata veštačke inteligencije za obradu rukopisa princip poverljivosti bi bio narušen, došlo bi do otkrivanja poverljivih podataka i transparentnost uređivačkih procesa bi bila dovedena u pitanje.

OPOZIVANjE VEĆ OBJAVLjENIH RADOVA

U slučaju kršenja prava izdavača, nosilaca autorskih prava ili autora, povrede profesionalnih etičkih kodeksa, tj. u slučaju slanja istog rukopisa u više časopisa u isto vreme, lažne tvrdnje o autorstvu, plagijata, manipulacije podacima u cilju prevare, neprijavljivanja korišćenja alata zasnovanih na velikim jezičkim modelima i generativnoj veštačkoj inteligenciji, nenamerne greške koju je autor prijavio (npr. greške nastale zbog pomešanih uzoraka ili korišćenja uređaja i opreme za koje je naknadno utvrđeno da su neispravni), objavljeni rad se mora opozvati. U nekim slučajevima, objavljeni rad se može opozvati i kako bi se ispravile naknadno uočene greške.

Prilikom opozivanja objavljenog rada navodi se razlog za opozivanje, kao i na čiji se zahtev rad opoziva. Standardi za razrešavanje situacija kada mora doći do opozivanja objavljenog rada definisani su od strane biblioteka i naučnih tela, a ista praksa je usvojena i od strane časopisa Strani pravni život: u elektronskoj verziji izvornog članka (onog koji se opoziva) uspostavlja se veza (HTML link) sa obaveštenjem o opozivanju. Opozvani članak se čuva u izvornoj formi, ali sa vodenim žigom na PDF dokumentu, na svakoj stranici, koji ukazuje da je članak opozvan (RETRACTED).

SAMOARHIVIRANjE

Strani pravni život omogućava autorima da nerecenziranu verziju rukopisa, recenziran rukopis prihvaćen za objavljivanje i objavljenu verziju deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum, kao i repozitorijum opšte namene, objave na ličnim stranicama autora (uključujući i profile ne društvenim mrežama za naučnike, kao što su ResearchGate, Academia.edu itd.) i/ili na veb-sajtu institucije u kojoj su zaposleni pre ili tokom postupka slanja rukopisa u časopisu, bilo kada nakon prihvatanja za objavljivanje i nakon objavljivanja u časopisu.

Pri tome se moraju navesti osnovni bibliografski podaci o članku objavljenom u časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija), a mora se navesti i identifikator digitalnog objekta – DOI objavljenog članka u formi HTML linka, kao i licenca.

AUTORSKA PRAVA

Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, a izdavaču daju neekskluzivno pravo da rukopis objavi, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medjima. Članak će se distribuirati u skladu sa licencom Creative Commons Attribution 4.0 International (CC BY 4.0).

Autori mogu da stupaju u zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad prvobitno objavljen u ovom časopisu.

METAPODACI

Metapodaci su javno dostupni svima i mogu se besplatno koristiti u skladu sa licencom Creative Commons Universal (CC0 1.0) Public Domain Dedication license.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI

Izneseni stavovi u objavljenim radovima ne izražavaju stavove urednika i članova redakcije časopisa. Autori preuzimaju pravnu i moralnu odgovornost za ideje iznesene u svojim radovima. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.