DA LI JE SMANJENJE SIROMAŠTVA ZADATAK USTAVNIH SUDOVA?

Apstrakt

Borba protiv siromaštva, razvoj i primena strategija njegovog smanjenja, prioritetni su ciljevi globalnih i regionalnih međunarodnih organizacija kao i njihovih država članica. Pored država i međunarodnih organizacija, danas su prepoznatljivi donatori i ekstremno imućni pojedinci, profesionalni sportisti i šou zvezde. Pitanje je, međutim, ko i čije strategije mogu postati ključ za rešavanje problema siromaštva i doprineti pravednijoj raspodeli dobiti i bogatstva, kako na globalnom tako i na nacionalnom nivou. S jedne strane, nesumnjivo je da su uspešni primeri u borbi protiv siromaštva globalne inicijative, poput Milenijumske deklaracije UN, zemlje donatori, verske humanitarne organizacije, imućni pojedinci, kao što je Džordž Soroš ili holivudske zvezde, kao što je Anđelina Džoli. S druge strane, pitanje je da li njihove aktivnosti više doprinose potrebama ugroženih grupa, na primer onih čiji su prihodi ispod 1.25$ dnevno, ili, indirektno, više potenciraju plemenite interese donatora. Polazeći od interesa najsiromašnijih, autor u ovom radu ukazuje na potencijalnu ulogu koju u borbi protiv siromaštva mogu imati ustavni sudovi kao mehanizmi sudske zaštite socijalnih i ekonomskih prava. Iako ustavni sudovi ne mogu uticati na raspodelu dobiti na globalnom nivou, oni mogu dovesti do željenih društvenih promena tako što će efkasnijom kontrolom implementacije određenih ljudskih prava i sloboda obezbediti uključenje najsiromašnijih i drugih marginalzovanih grupa u društveni život. Podsećajući na to da su sudovi SAD putem „govora ljudskih prava“ uključili Afro-Amerikance u američko društvo, autor ukazuje da se uloga ustavnih sudova u smanjenju siromaštva, naročito u zemljama u razvoju i tranzicionim društvima, može pokazati značajnijom nego što to na prvi pogled izgleda.