NATO - PARADIGMA INTEGRACIJA I GARANT MIRA I BEZBEDNOSTI

Apstrakt

Pred vama je rad čiji je cilj sagledavanje suštine Severnoatlantske alijanse-NATO (North Atlantic Treaty Organization), koja od završetka Drugog svetskog rata ili tačnije od svog osnivanja, ulaže ogromne napore, da Evropi i drugim zemljama sveta obezbedi dugotrajan mir, političku stabilnost, kolektivnu odbranu i zaštitu, visok stepen demokratije i nacionalnu bezbednost. NATO je svojim spoljašnjim uticajem i interventnom snagom, dramatično izmenila evropski politički pejsaž i ideju nacionalne bezbednosti koja je dugo bila tradicionalni oslonac medjunarodnih odnosa. Ona iz dana u dan potvrdjuje, da se razvija u “oružani OEBS”, da je sposobna da izvršava definisane aranžmane poznate kao Petersberg zadaci (“Petersberg tasks”), i da je spremna da svoja vojna sredstva stavi na raspolaganje operacijama koje predvode SAD i Evropska unija. Kada je osnivana niko nije pomišljao, da će njene strateške dimenzije (naročito proširenje), u velikoj meri diktirati dogadjaji na Balkanu, što se nažalost, ipak dogodilo. NATO proširenje podrazumeva ispunjavanje odgovarajućih uslova, pre svega postojanje stabilne ekonomije i političke situacije, uključujući i poznate “Peery” kriterijume, za uvodjenje demokratske kontrole oružanih snaga. Izvesno je da će NATO jednog dana prestati da se širi, a one zemlje koje žele da joj se priključe, moraju znati da proces proširenja nije linearan, da je složen ni dugotrajan i ne odvija se po automatizmu.

Pomenuti uslovi koji su istovremeno složeni strateški ciljevi, ne mogu se ispuniti sami od sebe i zato svaka zemlja-članica mora usmeriti sve svoje snage (finansijske, personalne, tehničkotehnološke) i pronaći način da se obezbedi njihova realizacija. Što se budžetskih izdvajanja za potrebe zajedničkog finansiranja NATO aktivnosti tiče, zaključak je da su ona, naročito u periodu Hladnog rata dostigla maksimum, da bi krajem XX i početkom XXI veka usledio njihov strmoglavi pad. Finansiranje aktivnosti ne predstavlja apsolutnu zaštitu od političke nestabilnosti, naprotiv, nju obezbedjuju reforme koje su uslov članstva u NATO i vrednosni sistem koji to učlanjenje donosi. Najveći vrednosni sistem NATO je izgradnja demokratije, čija su najpouzdanija podrška medjunarodni mir i stabilnost, što je svojevremeno bio signal američkom Kongresu da počne da veruje u Evropu kao u pouzdanog vojnog saveznika i jakog trgovinskog partnera i da svesrdnom podrškom ubrza evoluciju NATO koja je kulminirala padom Berlinskog zida i raspadom latentne opasnosti, zvane SSSR.