KONVENCIJA U HARTFORDU I NULIFIKACIONA KRIZA

Apstrakt

Problemi nulifikacije, kao prava savezne države da proglasi ništavim akte federalne vlasti, i secesije najznačaniji su pravna pitanja prvih decenija postojanja SAD. Taj period obeležiće žestoka politička borba pristalica i protivnika prava saveznih država na nulifikaciju i secesiju. Autor u ovom članku analizira dva bitna događaja u ovoj borbi: konvenciju u Hartfordu i Nulifikacionu krizu. Iako se ova dva događaja razlikuju, oba imaju korene u rezolucijama Virdžinije i Kentakija. Secesija je u tom smislu shvatana kao poslednje pravno i političko sredstvo koje pripada saveznim državama protiv neustavnih akata federalne vlade kao odraz njihove suverenosti. Ta teorija će svoje pravno uobličenje dobiti u pisanjima Džona Kalhuna. S druge strane, teorija protivnika nulifikacije i secesije neće biti pravno formulisana sve do tridesetih godina devetaestog veka.