IZBOR SUDIJA USTAVNIH SUDOVA U SLOVENIJI I KOMPARATIVNO

Apstrakt

Sistemi izbora sudija ustavnog suda međusobno se veoma razilikuju, zato se ne može govoriti o optimalnom, prevladavajućem ili čak o jedinstvenom sistemu izbora. Ponegde pri biranju sudija ustavnog suda daju prednost zakonodavnim telima, drugde prepuštaju imenovanje ustavnih sudija šefu države, ne tako retko i organima obema ili svim trima granama vlasti. U Republici Sloveniji Državni zbor bira devet ustavnih sudija na predlog predsednika Republike na mandat od devet godina bez mogućnosti ponovnog izbora. Taj sistem izbora predmet je kritičkog prosuđivanja tako stručne kao i političke javnosti sve od stupanja na snagu novog ustava. Osnovna kritika takvog uređenja uperena je na njegovo omogućavanje preterane politizacije postupka izbora, jer sve ustavne sudije bira parlament, a osim toga za njihov izbor dovoljna je apsolutna većina glasova poslanika. Ustavnom sudu kao samostalnom i nezavisnom ustavnom organu izvan klasične trodeobe vlasti bitno više bi odgovarao način izbora odnosno imenovanja ustavnih sudija koji bi omogućavao organima svih triju grana vlasti (zakonodavne, izvršne i sudske) da zajedno formiraju sastav tog suda. Uvođenje takvog kombinovanog sistema izbora i imenovanja ustavnih sudija bio je odbijen, a nije bio prihvaćen ni predlog koji je umesto apsolutne većine propisivao dvotrećinsku većinu u Državnom zboru za izbor sudija.