ODLAGANJE OTPADA U EVROPSKOJ UNIJI: NORMATIVNI OKVIR I PRAKSA

Apstrakt

Odlaganje otpada na deponije predstavlja izazov na globalnom nivou, posebno u kontekstu sprečavanja zagađenja životne sredine i nastojanja da se očuva zdravlje ljudi i omogući opstanak biljnog i životinjskog sveta. Zbog toga je i Evropska unija tokom poslednjih nekoliko decenija usvajala i nastojala da primeni niz pravnih dokumenata, ali i strateških uputstava i smernica posvećenih toj problematici. Za odlaganje otpada među izvorima prava Evropske unije najveći značaj imaju sledeće aktuelne direktive: Direktiva 2008/98/EC o otpadu i Direktiva 1999/31/ EC o deponijama otpada. Međutim, dostupni izveštaji Evropske komisije, kao i praksa Suda pravde Evropske unije potvrđuju da postoje mnogobrojne razlike između država članica kada je u pitanju upravljanje otpadom uopšte, a posebno u oblasti odlaganja otpada na deponije. Od država članica se u budućnosti očekuje da svoju praksu u toj oblasti izjednače, te da svoja zakonodavstva i praksu u potpunosti harmonizuju sa standardima Unije. Uprkos očiglednom napretku u oblasti pravnog regulisanja zaštite životne sredine, Republika Srbija treba da preduzme niz zakonodavnih i praktičnih mera u oblasti odlaganja otpada kako bi ispunila zahteve Evropske unije proistekle iz predstojećeg otvaranja pregovaračkog poglavlja 27, posvećenog zaštiti životne sredine i klimatskim promenama. Imajući to u vidu, autori analiziraju pravne izvore Evropske unije od značaja za regulisanje upravljanja otpadom a posebno njegovog odlaganja na deponije, izveštaje o njihovoj dosadašnjoj primeni od strane država članica Evropske unije i praksu Suda pravde Evropske unije u slučajevima kršenja navedenih odredbi, sagledavajući ih pre svega kao potencijalna uputstva i smernice za domaćeg zakonodavca.