Smernice za autore

Časopis Strani pravni život prelazi na elektronsko uređivanje radova putem veb stranice časopisa i prijava radova se vrši isključivo preko sledećeg LINKA. 

• Uputstvo za registraciju autora
• Uputstvo za prijavu rukopisa

Za sva pitanja u vezi sa registracijom naloga ili prijavom rukopisa, možete se obratiti redakciji putem mejla redakcijaspz@gmail.com

Prijavljivanje rukopisa za objavljivanje

Autori mogu da dostave radove napisane latiničkim pismom na srpskom ili na engleskom jeziku u elektronskom formatu, kao .doc ili .docx dokument. Rokovi za predaju radova su: za prvi broj – 15. februar, za drugi broj – 15. maj, za treći broj – 15. avgust i za četvrti broj – 15. novembar. Rukopisi se dostavljaju putem linka: https://www.stranipravnizivot.rs/index.php/SPZ/about/submissions. Autorskom izjavom autori garantuju da su prihvatili uređivačku politiku časopisa i da su prilikom izrade rada i njegovog prijavljivanja za objavljivanje poštovali etičke standarde publicistike i naučnog rada. U slučaju dostavljanja koautorskih radova, korespondencija se u ime svih autora odvija sa autorom koji je rad poslao i koji će biti odgovoran za komunikaciju sa ostalim autorima (tzv. autor za korespondenciju).

Sve aktivnosti u vezi sa uređivanjem časopisa (od prijema rukopisa do objavljivanja elektronskog izdanja časopisa) obavljaju se posredstvom elektronskog sistema za uređivanje časopisa koji omogućava pripremu i objavljivanje časopisa u elektronskom obliku (Open Journal Systems – OJS). U slučaju da autor nema nalog, potrebno je da se registruje preko linka: https://www.stranipravnizivot.rs/index.php/SPZ/about/submissions. Detaljno uputstvo za registraciju autora i prijavu rukopisa može se preuzeti sa sajta časopisa Strani pravni život (www.stranipravnizivot.rs). Celokupan uređivački postupak odvija se unutar samog sistema, pod nadzorom glavnog i odgovornog urednika i sekretara, a ključna obaveštenja namenjena autorima, recenzentima ili drugim korisnicima automatski se prosleđuju elektronskom poštom. Zahvaljujući onlajn sistemu uređivanja časopisa, obezbeđeno je čuvanje svih verzija objavljenih i odbijenih radova u elektronskoj bazi podataka. Autori u svakom trenutku mogu da se upoznaju sa tokom i ishodom postupka recenziranja.

Važne napomene za pripremu rukopisa

Način oblikovanja naučnih članaka i ostalih priloga koji se dostavljaju redakciji Stranog pravnog života uređen je ovim uputstvom. Molimo autore da svoje priloge prilagode tematici časopisa i predviđenom načinu oblikovanja rukopisa, kako prilozi ne bi bili eliminisani nakon početne provere.

Naučni članci mogu biti napisani na srpskom ili engleskom jeziku. Oni moraju sadržati podatke o autoru, naslov, sažetak, ključne reči i spisak referenci. Uz priloge koji se objavljuju na srpskom jeziku dostavlja se prevod naslova rada, rezimea i ključnih reči na engleskom jeziku. Prilozi koji se dostavljaju na engleskom jeziku sadrže prevod naslova, sažetka i ključnih reči na srpski jezik.

Autorski članci ne bi trebalo da prelaze obim jednog autorskog tabaka (28.800 karaktera sa razmacima), što je približno 16 stranica (od 28 redova po stranici i 66 karaktera po redu). Duži rukopisi biće prihvaćeni izuzetno ako to zahteva tema rada, i to obima do 1,5 tabaka, po prethodnom dogovoru autora sa glavnim i odgovornim urednikom. U ostalim situacijama, rad većeg obima biće vraćen autoru radi skraćivanja. U obim rada ne ulaze tekstovi navedeni u fusnotama (dodatni podaci o autoru, organizaciji u kojoj je zaposlen, druge napomene), naslov članka, sažetak, ključne reči i spisak literature.

Naučni članci se klasifikuju u: originalne (u kojima se iznose prethodno neobjavljeni rezultati sopstvenih istraživanja zasnovanih na primeni naučnih metoda) i pregledne (koji sadrže originalan, detaljan i kritički prikaz istraživačkog problema ili područja u kojem je autor ostvario određeni doprinos, prikazan u vidu autocitata).

U časopisu je moguće objaviti i naučnu kritiku ili polemiku zasnovanu na naučnoj argumentaciji u vezi sa određenom naučnom temom. Obim naučnog rada ove vrste može da iznosi do 10.000 znakova sa razmacima. Osim podataka o autoru i naslova članka, naučna kritika mora da sadrži apstrakt (do 400 znakova sa razmacima), ključne reči (do pet pojmova ili sintagmi) i spisak bibliografskih izvora. Svi navedeni podaci ne uračunavaju se u obim rada.

Ostali prilozi. Komentari sudskih odluka mogu biti u obimu do 15.000 karaktera. Izlaganja sa naučnih i stručnih skupova, prikazi knjiga i srodni prilozi ne bi trebalo da prelaze 7.000 karaktera. Ovi prilozi ne sadrže apstrakt niti rezime.

Osnovno oblikovanje teksta

Svi prilozi pišu se u programu Microsoft Word, u formatu A4, latinicom, fontom Times New Roman, veličine 12 pt, sa proredom 1,5; sa automatskim uvlačenjem pasusa za 9 mm, bez umetanja tabulatora i bez deljenja reči na slogove (hifenacije). Posle svakog znaka interpunkcije stavlja se samo jedan razmak. Za posebna slova iz srpskog i stranog latiničkog pisma koriste se raspoloživi simboli – dijakritički znaci. Ćiriličke znakove iz stranog pisma i karaktere iz drugih pisama (kineskog, japanskog, arapskog itd.) treba transliterizovati i transkribovati prema tablici dostupnoj na: https://www.loc.gov/catdir/cpso/roman.html. Imena i prezimena stranih autora navode se u originalu, osim kada se moraju transkribovati na latinicu (na primer imena iz ruskog jezika).

Kada se autor poziva na radove objavljene u Stranom pravnom životu, koristi isključivo naziv časopisa na srpskom jeziku nezavisno od toga na kom jeziku piše rad. Reference koje se citiraju u radu pisanom na engleskom jeziku se ne prevode, već se navode na izvornom jeziku. Prevod stručnih pojmova iz strane literature, kada je to moguće, treba da bude zamenjen odgovarajućim nazivom u srpskom jeziku. Prevod latinskih pravnih izraza ili izreka nije potreban. Strani pojmovi pišu se kurzivom. Druge strane reči ili sintagme koje označavaju specifične izraze ili institute u stranom pravu, a ne mogu se sa preciznošću prevesti na srpski jezik ili ne postoje u srpskom pravu, zadržavaju se u originalnom nazivu (kurzivom), s tim što se njihovo značenje objašnjava na srpskom jeziku. U tekstu ne treba koristiti podebljana (boldirana) niti podvučena slova.

Strani pravni život prihvata citiranje i oblikovanje referenci prema Harvard stilu citiranja – britanski standard, prema modelu autor/rad. Navedeni stil modifikovan je jedino u pogledu načina citiranja pravnih izvora. Način primene ovog stila citiranja i sastavljanja spiska literature objašnjen je detaljno u ovom uputstvu.

S obzirom na prihvaćeni stil referenciranja, beleške u dnu teksta (fusnote) sadrže dopunska objašnjenja, a ne upućuju na korišćenu literaturu, što se čini u tekstu. Članovi i stavovi pravnih odredbi na koje se autor poziva navode se u tekstu, a ne u fusnotama. Kao izuzetak od prethodnog pravila, nazivi pravnih akata, kao i sudskih odluka, citiraju se u fusnotama.

Ime, srednje slovo i prezime autora (jednog ili više njih) navode se na prvoj strani rukopisa u gornjem levom uglu. Pišu se uz upotrebu dijakritičkih znakova (č, đ, š itd.), bez naučnih titula. Imena stranih autora takođe se pišu sa dijakritičkim znacima, bez obzira na jezik rada.

Ostali podaci koji se odnose na autore: naučna i stručna zvanja, akademske titule, ORCID broj autora, naziv ustanove u kojoj je autor zaposlen i podaci za kontakt (imejl autora) navode se u posebnoj belešci (fusnoti) na istoj strani ispod teksta, označeni zvezdicom. Navođenje ORCID identifikacionih brojeva za sve autore je obavezno.

Naziv ustanove autora (afilijacija). Navodi se potpuni, zvanični naziv i sedište ustanove (grad i država) u kojoj je autor zaposlen ili u kojoj je obavio istraživanje. Studenti postdiplomskih studija navode naziv ustanove u kojoj studiraju.

Istraživački podatak / istraživački projekat. Autor može nakon naslova uneti posebnu fusnotu u kojoj će navesti tačne, potpune i aktuelne podatke o okolnostima pod kojima je rad nastao (u okviru međunarodne saradnje, međunarodnog programa, kao deo naučnog ili istraživačkog projekta, u okviru postdiplomskih studija ili postdoktorskih studija, kao saopštenje sa održanog naučnog skupa, gostujuće predavanje i slično) i/ili naznaku o instituciji, državnom organu ili međunarodnoj organizaciji koja je finansijer ili korisnik projekta.

U zahvalnici (posebnoj napomeni na prvoj strani rada ispod teksta označenoj zvezdicom posle naslova rada) navode se imena drugih lica koja nisu autori, ali su imala učešća u istraživanju ili su pomagala u priređivanju rada, sa objašnjenjem njihove uloge. U fusnoti se može navesti i obaveštenje da je rad urađen u okviru određenog naučnoistraživačkog projekta, da je ranije usmeno izlagan na naučnom skupu i slično.

Naslov rada piše se malim slovima na sredini, font 14 pt. Naslov ne bi trebalo da ima više od 10 do 12 reči.

Sažetak se navodi ispod naslova članka. Sažetak ne sme da bude duži od 800 znakova sa razmacima. Veličina fonta je 11 pt (kurzivom). U sažetku autor ukazuje na značaj teme, osnovno istraživačko pitanje/hipotezu, cilj istraživanja, metodologiju i rezultate istraživanja. U apstraktu treba koristiti termine koji se često koriste za indeksiranje i pretraživanje članaka.

Ključne reči su termini ili fraze koji najbolje opisuju sadržaj članka za potrebe indeksiranja i pretraživanja. Potrebno je dati pet ključnih reči ili sintagmi na jeziku rada. U članku se navode ispod apstrakta (veličina fonta 11 pt, kurzivom).

Naslov rada, sažetak i ključne reči na engleskom jeziku (ako je članak na srpskom jeziku), odnosno na srpskom jeziku (ako je članak na engleskom jeziku) navode se dva reda ispod.

Podnaslovi u tekstu se pišu na sredini, malim slovima i podebljanim (boldiranim) slovima, veličine 12 pt i numerišu se arapskim brojevima. Uvod i zaključak se, takođe, označavaju rednim brojevima. Podnaslovi drugog reda se pišu podebljanim (boldiranim) slovima, kurzivom. Podnaslovi trećeg reda se pišu kurzivom, bez podebljanja i takođe se numerišu (npr. 1.1, 1.1.1). Rad ne bi trebalo da sadrži više od tri nivoa podnaslova.

Tabele, grafikoni i slični prilozi dostavljaju se posebno u formatu i re-zoluciji pogodnoj za štampu. U tekstu mora biti jasno označeno mesto na ko-jem se navode i umeću prilozi (tabele, slike i sl.). Svi prilozi moraju biti pro-pisno označeni (npr. Tabela 1 – naslov) i uz njih je obavezno navesti izvor.

Popis korišćene literature navodi se na kraju rada, fontom 11 pt. Popis bibliografskih jedinica sastavlja se po abecednom redosledu prezimena autora, bez numerisanja. Lista referenci ne uključuje pravne akte, sudske odluke, kao ni odluke drugih organa, jer se oni već citiraju u fusnotama na odgovarajućem mestu u radu.

Način citiranja i sastavljanja spiska referenci

Navođenje izvora unutar teksta

Od autora se očekuje da navedu korišćene izvore, i to potpuno i tačno, i da precizno prenesu tuđe navode, te se prilikom citiranja knjiga ili članaka preporučuje da, gde je moguće, budu navedene strane sa kojih se preuzima tuđi tekst. Brojevi stranica moraju biti sadržani kod doslovnog citiranja tuđeg teksta, prilikom parafraziranja ili upućivanja na određeni deo knjige ili članka. Jedna stranica se označava sa „p.”, a više strana sa „pp.” (skraćeno lat. paper – pluta paper). Moguće je koristiti i rad prihvaćen za objavljivanje, pod uslovom da je za njega određen digitalni identifikator (DOI broj), koji će biti naveden u spisku literature uz druge podatke o citiranom radu.

Način navođenja izvora zavisi od toga da li je potrebno istaći ime autora ili sadržaj njegovog teksta. U prvom slučaju se ime autora čiji se rad koristi navodi u samoj rečenici; u drugom slučaju se navodi na kraju rečenice u zagradi, uz godinu objavljivanja rada (a po potrebi i broj strane). Na primer:

• Kako je istakao profesor Konstantinović (2006, p. 36) obimnost Skice za Zakonik o obligacijama i ugovorima bila je posledica težnje da zakon bude razumljiv svima, a ne da učesnike u prometu nauči pravu.
• Skica za Zakonik o obligacijama i ugovorima bila je obimna, zato što se težilo da zakon bude razumljiv svima, a ne da učesnike u prometu nauči pravu (Konstantinović, 2006, p. 36).

Isticanje imena autora. Kada se u rečenici pominje ime nekog autora, bez dodatnih informacija o sadržaju rada koji se citira (sumarni pregled ili ukazivanje na izvor), dovoljno je navesti prezime autora i u zagradi godinu u kojoj je rad objavljen. Navodimo primer:

• U svom radu Ćirić (2008) konstatuje da je…

Kada se upućuje na posebne delove u radu, mora biti naveden i broj stranice ili stranica na kojima se nalazi citat. Primeri:

• U svom radu Ćorić (2017, pp. 26–30) opisuje procesna sredstva za naknadu štete u sudskom poretku Evropske unije.
• Stoga, prema Đorđeviću (2016, pp. 28–29), trebalo bi da se uzmu u obzir i drugačija rešenja iz uporednog prava.

Preuzeti sadržaj drugog autora se može saopštiti i parafraziranjem:

• Stoga Perović u predgovoru ponovljenom izdanju Skice za Zakonik o obligacijama i ugovorima (Konstantinović, 2006, p. 16) zaključuje da svaki pravni sistem dopušta slobodu ugovaranja, ali do izvesne granice.

Ako se citira neodređen broj strana, navodi se samo početna stranica sa koje se preuzima citat, dok iza nje stoji „i dalje”. Na primer:

• Sve ove teorije se mogu podeliti u nekoliko grupa (Čolović, 2009, pp. 83 i dalje)…

Kada se upućuje na izvor iz fusnote nekog rada, posle broja strane piše se skraćenica „fn.”:

• Navedeno rešenje je nesumnjivo podložno kritici (Jovanović, p. 8, fn. 14)...

Doslovno citiranje koristi se retko, uglavnom da bi se izbeglo pogrešno tumačenje originalnog teksta, da se istakne bitan argument ili ideja koja će potom biti posebno analizirana ili pobijana ili kada je na lep i efektan način autor izrazio svoju misao, a taj efekat bi parafraziranje poništilo. U svakom slučaju doslovnog citiranja teksta drugog autora neophodno je navesti tačnu stranu (ili strane) na kojima se citat nalazi, kako bi čitaoci mogli proveriti iznete podatke.

Kraći citati, dužine do 30 reči, sastavni su deo rečenice, istaknuti navodnicima. Mogu biti direktno ili indirektno citirani, na primer:

• Kako ističe Stanković (1972, p. 177) „neimovinska šteta predstavlja posebnu pojavu i pojam za sebe”.

Ili:

• Sve su to razlozi što treba prihvatiti da „neimovinska šteta predstavlja posebnu pojavu i pojam za sebe” (Stanković, 1972, p. 177).

U citate duže od 30 reči autor nas uvodi svojim rečima, a zatim počinje citat, koji ističe navodnicima, obavezno uz naznaku prezimena autora i tačne strane ili strana na kojima se nalazi citat. Tekst se može preuzeti direktno:

• Nemogućnost korišćenja uništene stvari može da izazove neimovinsku štetu, nezavisno od pretium affectionis. Prema Stankoviću (1972, p. 307) reč je o slučajevima „u kojima nemogućnost upotrebe uništene odnosno oštećene stvari unosi veliki poremećaj u oštećenikov svakodnevni praktični život, lančanu reakciju raznovrsnih maltretiranja i ograničavanja, koja mogu predstavljati potpunu dezorganizaciju oštećenikovog načina života i njegovih svakodnevnih navika”.

Indirektno se isti tekst može preuzeti na sledeći način:

• Nemogućnost korišćenja uništene stvari može da izazove neimovinsku štetu, nezavisno od pretium affectionis, u slučajevima „u kojima nemogućnost upotrebe uništene odnosno oštećene stvari unosi veliki poremećaj u oštećenikov svakodnevni praktični život, lančanu reakciju raznovrsnih maltretiranja i ograničavanja, koja mogu predstavljati potpunu dezorganizaciju oštećenikovog načina života i njegovih svakodnevnih navika” (Stanković, 1972, p. 307).

Dugačke citate bi najpravilnije bilo preuzeti tako što se iza dve tačke navedu u posebnom redu uvučeno, složeno manjim fontom (11pt), uz naznaku izvora i stranice.

Izostavljeni deo reči iz citata označava se trima tačkama u ugaonim zagradama, na primer:

• Prilikom organizacije izvršenja rada u javnom interesu „pragmatični razlozi […] ukazivali bi na potrebu većeg učešća lokalne zajednice (u sektoru službi socijalne zaštite)” (Alternative zatvorskim kaznama, 2005, p. 44).

Citiranje različitih radova dva autora. Kada se u istoj rečenici upućuje na radove dva autora (bilo da imaju saglasne ili oprečne stavove) u tekstu se navodi prezime svakog od autora, uz godine kada su radovi objavljeni, prema sledećim primerima:

• I Đorđević (2012, p. 34) i Mrvić Petrović (2011, pp. 86–87) smatraju da uvođenje sistema nije ostvarilo željene efekte u pravnom sistemu Republike Srbije.
• Kauzalitet kod propuštanja se različito objašnjava po teoriji aliud agere u odnosu na teoriju prethodno preduzete radnje (vid. za prvu Welp, 1968, p. 30, a za drugu Rudholphi, 1972).

Citiranje imena dva ili tri autora istog rada. U tekstu se upućuje na zajednički rad autora uz navođenje prezimena oba autora povezana simbolom &, dok se u zagradi navodi godina u kojoj je rad objavljen.

• Na ovakav odnos države i crkve trebalo bi da obratimo posebnu pažnju (Đorđević & Stanić, 2015, p. 63).
• U svom radu Nikolić & Čović (2018) ukazali su na…
• Uporednopravno istraživanje (Mrvić Petrović & Petrović, 2018) potvrdilo je…
• Mrkšić, Popović & Novaković (2018, p. 477) analiziraju…

Citiranje rada koji ima više od tri autora. U tekstu se navodi samo prezime prvog autora i iza njega opšteprihvaćena skraćenica et al. (et alia). Na primer:

Ćeranić et al. (2018) istražili su…

Citiranje više radova istog autora, objavljenih iste godine. U tekstu se uz prezime autora i godinu dodaju latinička slova a, b, c, d, kako bi se označili različiti radovi istog autora objavljeni iste godine. Primer:

• Svakako, navedeni vid krivice trebalo bi da je više u našem fokusu (Ćirić, 2004a, p. 70)… Pored „tvrde”, ne bismo smeli da zaboravimo „meku moć”… (Ćirić, 2004b, p. 334).

Citiranje rada objavljenog pod okriljem organizacije. U slučaju da je navedeni tekst objavila organizacija (pravno lice, udruženje, ustanova, međunarodna, nevladina organizacija i sl.) tako da pojedini autor nije posebno naveden, u tekstu treba uputiti na naziv organizacije i godinu objavljivanja rada. Dozvoljena je upotreba uobičajenih službenih skraćenica međunarodnih organizacija ili njihovih tela. Na primer:

• Od presudne je važnosti istraživati izborne procese u domaćem i stranom pravu (Institut za uporedno pravo, 2013, pp. 32–35).
• Media and information technologies can offer such spaces to allow different groups to interact with each other, so in Tallin Guidelines on National Minorities and the Digital Age (OSCE, 2019) …

Citiranje rada nepoznatog autora. Umesto podataka o autoru koristi se naslov rada:

• U Teoriji države i prava (1995, p. 204) jasno se kaže…

Rad nepoznate godine izdanja. U navedenom slučaju koristi se skraćenica n. d. (od no date):

• Zirojević (n. d.) ukazuje na obeležja terorizma…

Ili indirektno:

• Obeležja savremenog terorizma su… (Zirojević, n. d.).

Sekundarne reference. Ako primarni izvor nije bilo moguće pronaći, nego ga autor preuzima iz rada drugog autora, mora se pozvati na primarni izvor i sekundarnu referencu na sledeći način:

• Zlatarić (1967), kako navodi Kambovski (2005, p. 701) uključuje u saizvršilaštvo i radnje preduzete pre ili posle dovršenja krivičnog dela.

Ili:

• U ranijoj teoriji se smatralo da saizvršilaštvo uključuje i radnje preduzete pre ili posle dovršenja krivičnog dela (Zlatarić, 1967, navedeno u Kambovski, 2005, p. 701).

Navođenje propisa

U skladu sa pravilom časopisa da pravni izvori nisu uključeni u listu referenci, propis pomenut u tekstu navodi se u fusnotama na odgovarajućem mestu.

Dakle, prilikom citiranja zakonodavnih akata potrebno je navesti osnovne podatke o aktu i godinu objavljivanja njegove najnovije verzije, uz brojeve službenih glasila u kojima su objavljeni ili podatke o elektronskim izvorima sa kojih su preuzeti, u skladu sa podacima dostupnim na zvaničnoj internet stranici nadležnog organa ili pribavljenim iz javne službe zadužene za objavljivanje pravnih propisa i praćenje njihovih izmena. Autor može koristiti tekst akta na izvornom jeziku, kao i njegov zvanično objavljeni prevod na engleski (ili drugi jezik), što mora biti naznačeno.

Član, stav i tačka propisa skraćeno se pišu čl., st. i tač. Kada se pišu ispred brojeva, iza napisanih brojeva se ne stavlja tačka. Na primer:

čl. 5, st. 2, tač. 3 ili čl. 5, 6, 9 i 10 ili čl. 4–12.

Navođenje sudske prakse i odluka drugih organa. Prilikom citiranja sudske prakse ili odluka drugih organa/tela, autor treba da navede što potpunije podatke: vrstu odluke sudskog, upravnog tela ili Ustavnog suda, naziv donosioca, druge podatke na osnovu kojih se odluka identifikuje (slovo koje označava vrstu postupka, broj postupka, godinu pokretanja postupka), datum kada je doneta i, ako postoji, izvor iz kog je preuzeta. Drugim rečima, citat treba da sadrži naziv organa koji je odluku doneo, broj predmeta, datum, kao i sve druge podatke neophodne za njenu preciznu identifikaciju. Za presude Evropskog suda za ljudska prava merodavan je i broj predstavke. U skladu sa već pomenutim pravilom, sudske odluke i odluke drugih organa citiraju se u fusnotama, a ne u glavnom tekstu članka. One takođe nisu uključene u listu referenci na kraju članka.

Praksa međunarodnih sudova ili tribunala navodi se korišćenjem zvaničnih skraćenica naziva sudova, na primer: ICJ, PCIJ, ICTY, ICTR, ECHR, nakon čega slede naziv predmeta, vrsta odluke, datum donošenja, publikacija u kojoj je odluka objavljena i stranica na kojoj je objavljena. Kod presuda međunarodnih krivičnih tribunala, nakon naziva predmeta navodi se sudsko veće (i, po potrebi, podaci o izdvojenim mišljenjima sudija, ukoliko se autor na njih poziva u radu), dok se kod odluka Evropskog suda za ljudska prava navodi i broj predstavke. Sudska praksa Suda pravde Evropske unije mora se citirati korišćenjem evropskog identifikatora sudske prakse (ECLI). Domaće i strane sudske odluke, pravna shvatanja i slično, kao i odluke međunarodnih sudova, mogu se citirati uz upućivanje na elektronske pravne baze iz kojih su preuzete (Paragraf Lex, Intermex, EUR-Lex, CURIA, Lexiweb.co.uk, Légifrance, HUDOC itd.). Prilikom citiranja sudskih slučajeva koristi se skraćenica v za veznik versus, npr. Fremkin v Russia, Goobald v Mahmood.

Sledeći primeri ilustruju različite načine navođenja:

• Pravno shvatanje, 1999. Pravno shvatanje utvrđeno putem odgovora na pitanja na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg privrednog suda od 6. oktobra 1999, dostupno u elektronskoj pravnoj bazi Paragraf Lex.
  • Odluka US, 2017. Odluka Ustavnog suda Republike Srbije, br. IUo-173/2017 o utvrđivanju neustavnosti i nezakonitosti Pravilnika opštine Bečej iz 2013. o kriterijumima i postupku dodele sredstava crkvama i verskim zajednicama, Službeni glasnik RS, br. 68/2018.
  • Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 636/2011 od 28. maja 2012. Arhiva Apelacionog suda u Beogradu, 2012. Borodin v Russia, predstavka br. 41867/04, presuda ECHR, 6. 2. 2013, par. 166.
• Borodin v Russia, predstavka br. 41867/04, presuda ECHR, 6. 2. 2013, par. 166.
• Goobald v Mahmood, 2005 All ER (D) 251 (Apr). Dostupno na: https://Lexisweb.co.uk/cases/2005/april/godbold-v-mahmood, 18. 1. 2019.
• Judgment of the General Court (Second Chamber) of 13 October 2015.
• Intrasoft International SA v European Commission (Case 403/12, ECLI:EU:T:2015:774)

Citiranje referenci preuzetih sa interneta. Ukoliko se u radu koriste sadržaji sa interneta, navode se na isti način kao i ostali sadržaji, ako su poznati autori ili organizacije ili državne ustanove koje su ih publikovale, s tim što će u spisku literature na odgovarajući način biti naglašeno da je reč o URL izvoru ili o članku sa DOI brojem. Elektronski dostupni sadržaji retko imaju označene stranice, pa se preciznost kod navođenja citata postiže pozivanjem na odeljke ili pasuse, ako su numerisani u tekstu.

Sastavljanje spiska literature

Spisak literature je obavezan na kraju rada. U spisak literature unose se sve bibliografske jedinice korišćene u radu, osim pravnih izvora, sudskih odluka, kao i odluka drugih organa koji se navode u fusnotama.

U spisku literature se bibliografske odrednice (reference) navode po abecednom redu, prema početnom slovu prezimena autora, početnom slovu organizacije u slučaju da je autor nepoznat ili, ako su nepoznati i autor i organizacija, prema početnom slovu naslova bibliografske jedinice. U slučaju koautorstva, potrebno je navesti imena svih autora ukoliko ih nema više od tri. Ukoliko je broj koautora veći, navodi se ime prvog koautora uz oznaku et al.

1. Knjige (elektronske), druge monografije i udžbenici, poglavlja u monografijama

 Navode se obavezno sledeći elementi po modelu:

Prezime, ime (inicijal) autora. Godina izdanja. Naslov: podnaslov. Izdanje (navodi se samo ukoliko nije prvo izdanje). Mesto izdavanja: izdavač.

Na primer:

• Vasiljević, M. 2018. Trgovinsko pravo. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
• Sime, S. 2018. A Practical Approach to Civil Procedure. 31st ed. Oxford: Oxford University Press.

Kada ima više od tri autora, knjiga se navodi prema početnom slovu prezimena prvog autora, a umesto imena ostalih autora koristi se skraćenica et al. Kada knjiga nema podatak o autoru, ali je istaknuto ime urednika ili organizacije, umesto autorovog imena navodi se ime urednika (uz naznaku tog svojstva) ili naziv organizacije koja je izdala publikaciju.

Za urednike koristiti skraćenicu „ur.” (ako je knjiga izdata na srpskom jeziku), a „ed.” (za knjige na engleskom jeziku sa jednim urednikom) ili „eds.” (kada ima dva ili više urednika). Na primer:

• UNICRI. 1997. Promoting Probation Internationally. Publ. no 58. Rome/London: UNICRI.
• Tappan, P. W. (ed.). 1951. Contemporary corrections. New York: McGraw-Hill.

Obavezni elementi koji se moraju navesti kada se citira sadržaj elektronske knjige su: Prezime, ime (inicijal) autora. Godina. Naslov: podnaslov, [e-knjiga]. Izdanje (navodi se samo ukoliko nije prvo izdanje). Mesto izdavanja: izdavač. Pristup preko baze podataka, URL adresa, datum pristupa.

Na primer:

• Molan, M. T. 2012. Series: Questions & Answers, [eBook]. 8th ed, 2012-2103. Oxford: OUP Oxford. Database: eBook Academic Collection. Dostupno na: http://eds.a.ebscohost.com/, 18. 1. 2019.

2. Doktorske disertacije, magistarski ili završni master radovi

Obavezno se navode: Prezime, ime (inicijal) autora. Godina odbrane. Naslov: podnaslov. Doktorska/master teza. Mesto izdavanja: naziv fakulteta/univerziteta.

Na primer:

• Stanić, M. 2017. Pravna priroda poslaničkog mandata. Doktorska disertacija. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.

3. Poglavlja u knjigama i naučni/stručni radovi objavljeni u zbornicima i zbirkama radova sa naučnih skupova

Podaci o navedenim bibliografskim jedinicama sadrže obavezno sledeće elemente koje treba navesti po modelu:

Prezime, ime (inicijal) autora. Godina. Naslov: podnaslov. U: Prezime, ime (inicijal) urednika (ur.). Naslov knjige/zbornika radova. Mesto izdavanja: izdavač, stranice (celog rada).

Za urednike koristiti skraćenicu „ur.” (ako je zbornik na srpskom jeziku), a „ed.” (za zbornike na engleskom jeziku sa jednim urednikom) ili „eds.” (kada zbornik uređuju dva ili više urednika). Primer:

• Moss, G. 2015. New World and Old World: Symphony or Cacophony?. In: Parry, R. & Omar, P. (eds.), International Insolvency Law: Future Perspectives. Nottingham/Paris: INSOL Europe, pp. 17–42.
• Čolović, V. 2011. Status stranog stečajnog postupka u nemačkom zakonodavstvu. U: Vasiljević, M. & Čolović, V. (ur.), Uvod u pravo Nemačke. Beograd: Institut za uporedno pravo i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, pp. 524–541.

4. Članci

Obavezni elementi koji se navode su:

Prezime, ime (inicijal) autora. Godina. Naslov rada: podnaslov. Naziv časopisa, tom (broj), stranice (celog rada). DOI broj (ukoliko postoji) u formi linka: https://doi.org/10.XXX

Na primer:

• Đukić-Milosavljević, I. et al., 2017. Jedinice za podršku deci žrtvama i svedocima u krivičnom postupku – Domaće pravo i praksa. Temida, 20(1), pp. 45–64.
• Višekruna, A. 2018. Ostvarivanje saradnje u stečajnim postupcima sa elementom inostranosti: primer protokola. Strani pravni život, 62(3), pp. 65–88. https://doi.org/10.5937/spz1803065V

Vukadinović Marković, J. 2024. Challenges and perspectives of arbitration in South East and Central Europe–Serbia. Strani pravni život, 68(4), pp. 557–574. https://doi.org/10.56461/SPZ_24405KJ

5. Izvori sa interneta koji imaju autora

Radovi dostupni na internetu, sa poznatim autorom, kao i različiti izveštaji, citiraju se prema sledećem modelu:

Prezime, ime (inicijal) autora. Godina izdanja. Naslov: podnaslov. Mesto izdavanja: izdavač ili organizacija odgovorna za održavanje internet stranice. URL adresa: datum pristupa stranici.

Na primer:

• Mutavdžić Obradović D. 2015. Odgovornost vlasnika odnosno držaoca psa za štetu koju je prouzrokovao drugom licu. Beograd: Paragraf. Dostupno na: https://www.paragraf.rs/, 18. 1. 2019.
• Lietonen, A. & Ollus, N. 2017. The costs of assisting victims of trafficking in human beings: a pilot study of services provided in Latvia, Estonia, Lithuania, Report Series 87. Helsinki: HEUNI. Dostupno na: https://www.heuni.fi/ma-terial/attachments/heuni/reports/HY3EXasQ3/HEUNI_Report_no.87.pdf, 18. 1. 2019.

Reference na radove iz zbornika čiji je sadržaj objavljen na internetu navode se na sledeći način:

Prezime, ime (inicijal) autora. Godina izdanja. Naslov rada, uključujući naziv časopisa ili zbornika radova i ostale neophodne bibliografske podatke. URL adresa, datum pristupa.

Na primer:

• Rabrenović, A. 2024. Public service and human resources management standards in 2023 Principles of public administration – something old and something new?. In: Kostić, J., Ranaldi, V. & Sinagra, A. (eds.), From national sovereignty to negotiation sovereignty. Belgrade: Institute of Comparative Law: University ‟Niccolò Cusano”, pp. 215–233. Dostupno na: https://iup.rs/wp-content/uploads/2024/09/ 2024-From-national-sovereignty-to-negotiation-sovereinty.pdf, 28. 4. 2025.
• Rabrenović, A. 2008. Razvoj službeničkog sistema federalne uprave SAD: od potrage za političkim plenom ka ostvarenju javnog interesa. U: Ćirić, J. (ur.), Uvod u pravo SAD. Beograd: Institut za uporedno pravo, pp. 49–70. Dostupno na: http://iup.rs/wp-content/uploads /2017/10/Uvod-u-pravo-SAD.pdf, 18. 1. 2019.

6. Internet izvori bez označenog autora

Osnovni podaci koji se navode su: Naslov rada. Godina izdanja. URL/naziv baze podataka, datum pristupa.

Na primer:

• Nacionalni akcioni plan za borbu protiv korupcije – Mongolija. 2016. Dostupno na: https://www.opengovpartnership.org/.../06-national-action-plan-comba-ting-corruption, 18. 1. 2019.

Uredništvo stoji na raspolaganju autorima za sva dodatna potrebna pojašnjenja. Pitanja se mogu uputiti elektronskom poštom na adresu uredništva.