Nevolje sa uporednim pravom

Apstrakt

U ovom članku autor govori o nekim teorijskim, ali i praktičnim problemima, koji se mogu pojaviti u vezi sa uporednopravnim istraživanjima. Kod nas je naime u poslednje vreme veoma učestala i uobičajena rečenica koja se može čuti: „tako je svuda, tako je u drugim zemljama“. Ta vrsta rečenice deluje kao konačni, vrhovni argument, koji obesmišljava svaku dalju analizu i svaki pokušaj da se na objektivan način procene tuđa iskustva i tuđa pravna rešenja. Uporednapravna istraživanja tada postaju jedno nekritičko prepisivanje tuđih zakonskih rešenja, te se uporedno pravo tada nalazi u funkciji tekuće zakonodavne politike, a znatno manje u službi potrebe da se jedan problem svestrano istraži i pred zakonodavca eventualno izlože sve moguće alternative. Autor u tom smislu govori o čitavom nizu problema koji se tu mogu pojaviti, od problema u tumačenju i razumevanju prava, naročito njegove celine, do izučavanja prakse primene i neprimene prava, odnosno do nekih opštih problema koji se tiču globalizacije i unifkacije prava, te s tim u vezi i kulturnog imperijalizma, zanemarivanja slobode, demokratije i ljudskih prava.