УПОРЕДНО-ПРАВНИ АСПЕКТИ ПОЈМА УЗБУЊИВАЧ

Apstrakt

Република Србија усвојила је Закон о заштити узбуњивача са циљем да се омогући свеобухватна и ефикасна заштита узбуњивача. Диверзитет решења у упоредној пракси показује да је концепт узбуњивача, ипак, далеко од неспорног и јединственог. Циљ овог рада је да се идентификују универзалне карактеристике узбуњивача након нормативне анализе решења у европским законодавствима, мултилатералним инструментима и домаћем праву. Аутор настоји да одговори на питање: Да ли се узбуњивачи разликују од других лица која пријављују незаконитости и да ли је оправдано да се њима пружи посебна заштита због те ”ексклузивне” карактеристике? На комплексност овог појма додатно указује чињеница да је радња коју врши узбуњивач, тзв. узбуњивање, такође, различито дефинисана у правним системима. Каква је упоредно-правна пракса држава чланица Европске Уније и да ли се може пронаћи ”европски рецепт” за заштиту узбуњивача у Србији, представљају питања којима се аутор бави у првом делу рада. Након тога следи преглед међународних инструмената који уређују заштиту узбуњивача. У трећем делу рада дискутује се о постојању елемената које, према мишљењу аутора, чине универзални концепт узбуњивача без обзира на правни систем из којег потичу.