ZAŠTITA UZBUNJIVAČA: IZMEĐU JAVNOG I PRIVATNOG INTERESA
Bočna strana članka
Glavni sadržaj članka
Apstrakt
Evropski sud za ljudska prava doneo je tokom 2021. godine presudu u predmetu Halet protiv Luksemburga, koja predstavlja presedan u pogledu zaštite uzbunjivača. Imajući u vidu stav Velikog veća, čini se da tumačenje Evropskog suda za ljudska prava u navedenom predmetu može da deluje tako što će odvratiti potencijalne uzbunjivače, a naročito one koji su zaposleni u multinacionalnim kompanijama, da ostvare svoju nameru. Na nivou Evropske unije, 2019. godine doneta je Direktiva o zaštiti lica koja prijavljuju povrede prava Evropske unije, a koja je trebalo da bude implementirana u nacionalna zakonodavstva do kraja 2021. godine. Međutim, nameće se pitanje da li postojeći evropski standardi sadrže dovoljno efikasne mehanizme za zaštitu uzbunjivača u svim sektorima ili se na nacionalnom nivou može obezbediti viši nivo zaštite. U pokušaju da damo odgovor na to pitanje, u radu ćemo najpre analizirati presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Halet protiv Luksemburga, zatim ćemo ukazati na odredbe predmeta Guža protiv Moldavije koje su uzete u obzir prilikom donošenja prethodno navedene presude, a zatim ćemo se osvrnuti na presudu Hajniš protiv Nemačke, koja je takođe imala uticaj prilikom odlučivanja Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Halet protiv Luksemburga. Kako bismo ukazali na to da nije opravdano očekivati da uzbunjivači balansiraju između zaštite javnog i privatnog interesa bilo kojeg lica, ukazujemo na složenost sadržaja koncepta javnog interesa, a zatim se bavimo analizom evropskih standarda u oblasti zaštite uzbunjivača. Cilj primene navedene metodologije jeste pokušaj da se daju preporuke za unapređenje postojećeg sistema zaštite uzbunjivača, koji je i te kako neophodan kada se prijavljuje nedozvoljena radnja u privatnom sektoru.
Preuzimanja
Detalji članka
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 Internacionalna licenca.
Reference
Bezemek, C., Dumbrovsky, T. 2020. The Concept of Public Interest, Graz Law Working Paper No 01-2020. Graz. Faculty of Law, University of Graz. Dostupno na: https://ssrn.com/abstract=3701204 or http://dx.doi.org/10.2139/ssrn.3701204 (28. 3. 2022).
Boot, R. E. 2020. The Feasibility of a Public Interest Defense for Whistleblowing. Law and Mithology, 39(1), pp. 1-34. https://doi.org/10.1007/s10982-019-09359-1
Dussuyer, I., Armstrong, A. & Smith, R. 2015. Research into Whistleblowing, Protection Against Victimisation. Journal of Law and Governance, 10(3), pp. 34-42. https://doi.org/10.15209/jbsge.v10i3.860
Đurić, V., Vranješ, N. 2020. Pravni okvir uloge lokalne samouprave u ostvarivanju javnog interesa - primeri Republike Srbije i Republike Srpske. Godišnjak Fakulteta pravnih nauka, 10, pp. 48-63. https://doi.org/10.7251/GFP2010048DJ
Jerinić, N. 2020. Zaštita uzbunjivača u cilju borbe protiv korupcije. Doktorska disertacija,Beograd: Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu.
Jovičić, K. 2018. Poslovne tajne: određenje i osnovi zaštite. Strani pravni život, 1, pp. 7-19. https://doi.org/10.5937/spz1801007J
Kresoja, M. 2016. Uzbunjivanje i zaštita uzbunjivača u banci - pravni i kriminalistički apsekti. Ekonomski izazovi, 5(10), pp. 94-116. https://doi.org/10.5937/EkoIzavov1610094K
Martić, M. 2016. Uporedno-pravni aspekti pojma uzbunjivača. Strani pravni život, 60(1), pp. 201-214, Dostupno na: https://www.stranipravnizivot.rs/index.php/SPZ/article/view/137 (28. 3. 2022).
Mates, P., Barton, M. 2011. Public versus Private Interest - Can the Boundaries Be Legally Defined. Chech Yearbook of International Law, pp. 172-189.
Scaturro, R. 2018. Defining Whistleblowing. Laxenburg. International Anti Corruption Academy.
Tomić, Z. 2019. Javni poredak: pojam i struktura. Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 67(2), pp. 34-48. https://doi.org/10.5937/AnaliPFB1902035T
Transparency International 2020. Assessing Whistleblowing Legislation, Methodology and Guidelines for Assessment against the EU Directive and Best Practice. Berlin. Transparency International. Dostupno na: https://images.transparencycdn.org/images/2020_Toolkit_AssessingWhistleblowingLegislation_EN.pdf (28. 3. 2022).
Višekruna, A. 2016. Modeli podsticanja aktivnosti uzbunjivača na finansijskom tržištu. Pravo i privreda, 4-6, pp. 368-385.
Pravni izvori
Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms as amended by Protocols No. 11 and 14, Rome, 4. XI 1950. Dostupno na: https://www.echr.coe.int/documents/convention_eng.pdf (28. 3. 2022).
Directive (EU) 2016/943 of the European Parliament and of the Council of 8 June 2016 on the protection of undisclosed know-how and business information (trade secrets) against their unlawful acquisition, use and disclosure, L 157/1. Dostupno na: https://wipolex.wipo.int/en/text/423032 (28. 3. 2022).
Directive (EU) 2019/1937 of the European Parliament and of the Council of 23 October 2019 on the protection of persons who report breaches of Union law. Dostupno na: https://www.legislation.gov.uk/eudr/2019/1937 (28. 3. 2022).
Recommendation CM/Rec(2014)7 adopted by the Committee of Ministers of the Council of Europe on 30 April 2014 and explanatory memorandum. Dostupno na: https://rm.coe.int/16807096c7 (28. 3. 2022).
Presude Evropskog suda za ljudska prava
ECHR, Guja v. Moldova, predstavka br. 14277/04, presuda, 12. 2. 2008. https://hudoc.echr.coe.int/eng#{%22itemid%22:[%22003-2266532-2424493%22]} (28. 3. 2022).
ECHR, Heinisch v. Germany, predstavka br. 28274/04, presuda, 21. 7. 2011. https://www.servat.unibe.ch/dfr/em282740.html https://www.servat.unibe.ch/dfr/em282740.html (28. 3. 2022).
ECHR, Halet v. Luxembourg, predstavka br. 21884/18, presuda, 11. 5. 2021. https://hudoc.echr.coe.int/eng#{%22itemid%22:[%22001-210131%22]} (28. 3. 2022).