KOLEKTIVNI ŠEF DRŽAVE I SISTEM VLASTI – BOSANSKOHERCEGOVAČKA REŠENJA U SVETLU UPOREDNOG PRAVA
Apstrakt
Kolektivni šef države predstavlja jedno od obeležja jedinstva vlasti. Ipak, na primerima podele vlasti, dominantnost šefa države u okviru izvršne vlasti ukazuje na značajan upliv ili pretežnost elemenata predsedničkog sistema. Atipičnost prirode i složenost strukture Bosne i Hercegovine (BiH) odražava se i na položaj njenog predsedništva, kao kolektivnog šefa države. Iako se priroda ove države, s mešavinom federalnih, konfederalnih i elemenata konsocijalne demokratije, ne može podvesti pod klasične teorijske modele, analizom pojedinih odredaba Ustava BiH i njihovim sistematskim tumačenjem mogu se izvesti određeni zaključci u pogledu organizacije vlasti i o položaju šefa države u njoj. S tim u vezi, prema ustavnom konceptu kolektivnog šefa države, u sistemu podele vlasti, BiH predstavlja jedinstven primer. Ipak, pravni sistem u ovoj državi se dugo razvijao vanustavno i protivustavno, što se posebno odrazilo na funkcionisanje organa vlasti na nivou BiH, s tendencijama koje ne slede osnovni ustavni koncept kolektivnog šefa države. U ovom radu su analizirane ustavne odredbe o položaju Predsedništva BiH, njegov sastav, izbor i nadležnosti, te su prema tome izvedeni zaključci o konceptu organizacije vlasti na nivou ove države, njegovom ostvarivanju i deformitetima.
Reference
Blagojević, M. 2014. Državno uređenje Bosne i Hercegovine i integracioni procesi. Strani pravni život, 1, pp. 143-160.
Dmičić, M. 2011. Ustavno pravo. Banja Luka: Pravni fakultet Univerziteta u Banja Luci. Duverger. M. 1980. A New Political System Model: Semi-presidential Government. European Journal of Political Research, 8 (2), pp. 165-187.
Karan, S. 2014. Obik državnog uređenja Bosne i Hercegovine. Godišnjak Fakulteta pravnih nauka Univerziteta Apeiron, 4 (4), pp. 156-167.
Kasapović, M. 2005. Bosna i Hercegovina: Podijeljeno društvo i nestabilna država. Zagreb: Politička kultura.
Kiting, M. 2007. Federalizam i ravnoteža vršenja vlasti u evropskim državama. Beograd: OECD i SIGMA.
Kuzmanović, R. 2004. Eseji o ustavnosti i državnosti. Banja Luka: Pravni fakultet Univerziteta u Banja Luci.
Kunić, P. 1998. Republika Srpska država sa ograničenim suverenitetom. Banja Luka: Glas srpski. Kutlešić, V. & Golić, D. 2017. Ustavno pravo. Novi Sad: Privredna akademija.
Lijphart, A. 1977. Democracy in Plural Societies: A comparative exploration. New Haven/London: Yale University Press.
Lukić, R., Košutić, B. & Mitrović, D. 2001. Uvod u pravo. Beograd: Službeni list SRJ. Marković, R. 2015. Ustavno pravo. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
Orlović, S. 2018. Ustavno pravo. Novi Sad: Pravni fakultet, Centar za izdavačku delatnost.
Pejić, I. 2016. Parlamentarna vlada: mogućnosti ravnoteže u sistemu podele vlasti. Zbornik radova Pravnog fakultetu u Nišu, 55 (73), pp. 67-86.
Pilipović, M. 2018. Uredba kao oblik normativne delatnosti izvršne vlasti. Srpska pravna misao, 24 (51), pp. 209-232.
Sartori, G. 1994. Comparative Constitutional Engineering: An Inquiry into Structures, Incentives and Outcomes. New York: University Press.
Savanović, A. 2012. Aneks 4 – konsocijacijski ili većinsko-demokratski ustav. Srpska pravna misao, 18 (45), pp. 19-36.
Savić, S. 1999. Konstitutivnost naroda u BiH. Banja Luka: Pravni fakultet.
Simović, D. 2008. Polupredsednički sistem. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i Službeni glasnik.
Stanković, M. 2014. Šesta državna reforma u Belgiji: novi, ali ne i poslednji stadijum devolucije. Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 6 (2), pp. 115-132.
Stojanović, N. 2007. Konsocijacija, Švajcarska i BiH. Pregled – časopis za društvena pitanja, 48 (3-4), pp. 63-87.
Vukadinović, G. 2006. Teorija države i prava I. Novi Sad: Futura publikacije.
Internet izvori
Kulenović, N., Hadžialić-Bubalo, I. & Korajlić, M., 2011. Presuda Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine, Konkretne posljedice – prvi pregled. Dostupno na: https:// www.ceeol.com/search/gray-literature-detail?id=574207, (10. 2. 2020).
Petrov, V. 2005. Ustavna reforma – naše (ne)shvatanje Ustava. U: Taboroši, J. (prir.), Razvoj pravnog sistema Srbije i harmonizacija sa pravom EU – prilozi projektu 2005. Beograd : Pravni fakultet, Centar za publikacije i dokumentaciju, pp. 194-242. Dostupno na: http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:M5wrpXqrOqkJ:www. i us . b g. a c . r s / N a u c ni/pr ilo z i / 09 % 2520 Vl a dan % 2520 Pet r o v. pdf+&cd= 1 &hl=sr&ct=clnk&gl=rs&client=firefox-b, (10. 2. 2020).
Pravni izvori
Ustav Bosne i Hercegovine, Aneks IV Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini i Službeni glasnik BiH, br. 25/2009 – Amandman II.
Izborni zakon, Službeni glasnik BiH, br. 23/200 1, 7/2002, 9/2002 20/2002, 25/2002- ispr., 4/2004, 20/2004, 25/2005, 52/2005, 65/2005-ispravka, 77/2005, 11/2006, 24/2006, 32/2007, 33/2008, 37/2008, 32/20 10, 48/2011- odluka US, 63/2011- odluka US, 18/2013, 7/2014, 31/2016 i 54/2017- odluka US.
Poslovnik o radu Predsjedništva Bosne i Hercegovine, Službeni glasnik BiH, br. 10/20 13, 32/2013 i 22/2014.
