PROBLEM ODREĐIVANJA MERODAVNOG PRAVA PO LEX LOCI DELICTI COMMISSI

  • Vladimir Čolović, PhD
    e-mail: institut@iup.rs
    Institut za uporedno pravo, Beograd
Ključne reči: lex loci delicti commissi, delikt, štetna radnja, šteta, odgovornost, merodavno pravo, Uredba 864/2007.

Apstrakt

Lex loci delicti commissi kao osnovna tačka vezivanja kod određivanja merodavnog prava u vanugovornim odnosima sa elementom inostranosti izaziva probleme, koji se, pre svega, vezuju za različita shvatanja ovog pravila. Kod određivanja merodavnog prava po lex loci delicti commissi se može razlikovati pravo mesto štetne radnje od prava mesta nastupanja štetnih posledica. Problem, u vezi sa tim, može nastati i kod određivanja protivpravnosti delikta, odnosno, podnošenja zahteva za naknadu štete po jednom od navedena dva prava. Osim toga, postoje različite vrste delikata, tako da kod pojedinih, zbog njihove prirode, treba primenjivati pravila koja odstupaju od lex loci delicti commissi. Niz pitanja se postavljaju kod primene ovog pravila, od mogućnosti primene teorije najbliže veze u ovoj oblasti, preko mogućnosti defnisanja posebnih tačaka vezivanja kod pojedinih delikata, pa do primene autonomije volje. Rad se osvrće na rešenja u domaćem i uporednom zakonodavstvu, kao i na Uredbu Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije o merodavnom pravu za vanugovorne obaveze (Rim II) br. 864/2007, koja reguliše ovu oblast na, možemo reći, detaljniji način. Isto tako, rad analizira i pojedine nedostatke primene pojedinih opštih pravila u ovoj oblasti.

Objavljeno
2010-01-31
Kako citirati
Čolović, V. (2010) PROBLEM ODREĐIVANJA MERODAVNOG PRAVA PO LEX LOCI DELICTI COMMISSI, Strani pravni život, 54(1), стр. 105-126. Available at: https://www.stranipravnizivot.rs/index.php/SPZ/article/view/585 (приступљено: 4 Децембар2022).
Sekcija
Originalni naučni rad