ДЕФАМАЦИЈА У ПРАВУ ЕНГЛЕСКЕ И САД

Apstrakt

Сommon law познаје два деликта погодна за тужбу код дефамације. Деликт libel, који подразумева јавну клевету, тј. Увреду у трајном облику (писану увредљиву тврдњу - писмо, штампа, фотографије) и slander који означава сплетку, усмену клевету (усмену повреду части и угледа, осим, ако је изречена путем радија и телевизије, када такође, представља деликт libel). Libel je actionable per se (утужив), јер тужилац у спору за накнаду штете не мора да доказује постојање штете, док је slander, actionable per se, код усменог пребацивања за кривично дело, полну болест, нечасно вођење живота. Иако потичу из common law-a, постоје разлике између деликата libel, у енглеском праву и у праву САД-а. Савремени амерички libel law представља комбинацију правила обичајног права, common law-а и правила која је Врховни суд САД створио на основу Првог амандмана америчког Устава. Насупрот томе, у Енглеској су остали непромењени стари принципи деликта libel, једино су некадашње физичке казне замењене новчаним. Ипак, модерно енглеско деликтно право прихвата различите механизме којима се могу решити празнине у заштити права личности.