ЖЕНЕВСКА КОНВЕНЦИЈА О ПОБОЉШАЊУ СУДБИНЕ ВОЈНИХ РАЊЕНИКА У РАТУ (1864) Поводом 140 година од приступања Србије Конвенцији

Apstrakt

Пре век и по Србија је ушла у чланство изузетно важног међународног споразума из материје ратног и хуманитарног права – Женевске конвенције о побољшању судбине војних рањеника у рату (1864).

У уводном делу аутор се осврће на зачетке хуманитарних правила у антици и средњем веку, све до XIX века. Такође, са позивом на ратове у XIX в. који су услед повећања бројности армија и нових, много убојитијих средстава ратовања имали огромне жртве, он показује да су у том периоду сазреле објективне потребе да се на универзалном плану регулише заштита рањеника и болесника у рату

Други део рада односи се на Женевску конвенцију из 1864., историјску позадину њеног закључења, садржину најважнијих решења и даљи ток развоја међународног хуманитарног права.

Треће део посвећен је значају Конвенције. Ту аутор указује на утицај тог споразума на унутрашње прописе држава, на развој међународног хуманитарног права и, посебно, на праксу, али и на развој културе људских права. Посебно су занимљива места на којима аутор указује на утицај Конвенције на развој релевантног права тадашње Кнежевине Србије, као и на, по много чему, невероватан пример примене принципа Конвенције од стране Србије у рату против Бугарском (1885).

Општи закључак аутора је да се не треба заваравати да кршења Женевске конвенције и њених принципа није било. Ипак, општа слика је несумњиво позитивна. Довољно је само замислити како би изгледао свет без Конвенције из 1864. и Женевских конвенција које су за њом уследиле. И даље би се ратовало, али жртве и њихове патње били би много већи.