KRITIKA ROLSOVE DOKTRINE

Apstrakt

Doktrina Džona Rolsa pobuđuje pažnju naučne javnosti više od četrdeset godina. Teorijom pravde izložio je poseban način razmatranja ustrojstva liberalno-demokratskih društava. On ne nudi samo nova saznanja nego i metode i tehnike kako doći do njih. Poput svake uspešne teorije i ova je naišla na pohvale i pokude. Ono što spaja oba pristupa Rolsovom učenju je racionalna podloga teorijskih stavova, nezavisno na epistemološke ishode. Komunitaristi poput Sandela i Volzera istupaju kao najoštriji kritičari liberalnih gledišta Džona Rolsa. Libertijanizam M. Nozika se praktično gradio na kritici ključnih Rolsovih ideja. Tako da su Rolsovu naučnu reputaciju osim njega samog, gradili i mislioci koji su prevashodno kritikovali njegove ideje. A što predstavlja uspeh po sebi. U postsocijalističkim, tranzitnim zemljama Rols postaje posebno popularan nakon korenitih promena društvenog poretka. Kritika Rolsovog učenja odnosila se na njegove ključne delove: teoriju pravde kao pravičnosti, tehniku veo neznanja, dva načela pravde, odnos pojedinca i zajednice, relacije socijalne i pravne države, slobode i jednakosti, pitanja morala, konstruktivizam i td. Autor rada je nastojao da prikaže i analizira osnovne teorijske zamerke upućene stavovima Džona Rolsa.