DISKRIMINACIJA NA RADU – ZAKONODAVSTVO I ISKUSTVA SAD
Apstrakt
SAD su još šezdesetih godina prošlog veka počele da uobličavaju antidiskriminacioni sistem kada je reč o zapošljavanju i radnim odnosima, suočene sa različitim oblicima diskriminacije pojedinih grupa u ovoj značajnoj društvenoj sferi. U poslednjih četrdeset godina, taj sistem se razvio i neprestano se dopunjava novim zakonskim rešenjima. Centralni organ u postupcima za otklanjanje i kažnjavanje diskriminacije na radu je nezavisno telo koje zajednički biraju predsednik SAD i Senat, Equal Employment Opprotunity Commission (EEOC). Praksa EEOC i okružnih sudova dovela je do širokog tumačenja zakonskih odredbi i evoluiranja shvatanja diskriminacije, kao i do veoma rigoroznog sistema kažnjavanja poslodavaca koji diskriminišu svoje zaposlene. Ipak, ovaj sistem ima i očiglednih nedostataka, obzirom da je u poslednje dve decenije stopa diskriminisanosti podjednako visoka, dok diskriminacija na radu nije u potpunosti iskorenjena niti u jednoj oblasti, čak ni kada je reč o kategorijama i grupama zaposlenih koji su bili prioritetno zaštićeni donošenjem novog zakonodavstva – kao što su žene, pripadnici rasnih i nacionalnih manjina. Takođe, u poslednje vreme se značajna pažnja posvećuje edukaciji zaposlenih i poslodavaca kao najefikasnijem sredstvu za prevenciju diskriminacije na radu. Ovaj rad pokušava da sagleda sve navedene aspekte diskriminacije na radu i različitih napora za njeno sprečavanje i kažnjavanje, ali i da izvuče pouke koje bi bile od značaja za buduća rešenja u srpskom zakonodavstvu.
