NAKNADA ŠTETE ZBOG NEOSNOVANOG LIŠENJA SLOBODE ILI NEOSNOVANE OSUDE U STRANIM ZAKONODAVSTVIMA

Apstrakt

U radu se analiza način naknade štete zbog neosnovanog lišenja slobode ili neosnovane osude u pojedinim zakonodavstvima anglo-saksonskog i evropsko-kontinentalnog pravnog sistema. Konstatuje se da se u državama anglo-saksonske pravne tradicije primat daje ustavnom karakteru prava na slobodu i sigurnost, a pravo na naknadu štete licu neosnovano lišenim slobode ili neosnovano osuđenom se omogućava makar ex gratia, ukoliko se ne dopušta mogućnost da država bude odgovorna za takvu štetu. Ipak, u skladu sa međunarodnim standardima, država se sve češće i statutarno obavezuje na naknadu štete ako se radi o kršenjima ustavom garantovanih prava građana koji se mogu dovesti u vezu sa propustima u radu državnih organa. U kontinentalno-evropskom pravnom sistemu pravo na naknadu štete u korist neosnovano osuđenog lica temelji se na ustavu, a konkretizuje se kroz opšte odredbe građanskog zakonodavstva ili kroz krivičnoprocesne odredbe. Ono ima kompenzatornu prirodu, ali se zapaža i da naknada sve češće zadobija kazneni karakter. Uprkos razlikama u mehanizmu na koji se ostvaruje, osnovna sličnost zapaža se u činjenici da parvo na naknadu štete u ovim slučajevima treba da omogući otklanjanje posledica kršenja ustavom i međunarodnim aktima garantovanog prava na slobodu.