VIRTUELNI ZLOČIN I NjEGOVO SANKCIONISANjE

Apstrakt

Vratolomna brzina tehnološkog razvoja sadašnjice, uslovljena ogromnim potrebama savremenih privrednih odnosa, rezultirala je postepenom evolucijom u pogledu dobara koja se stavljaju subjektima (fizičkim i pravnim licima) prava na raspolaganje. Dematerijalizacija sredstava prometa vrednosti (npr. hartije od vrednosti) dovela je do preispitivanja objekata imovine nekog lica kao subjekta prava. Teorijska koncepcija svojine jeste da je to neko stvarno pravo na stvari. Međutim, nove tendencije uvrštavaju jedan novi pojam – to je pojam virtuelne svojine. Virtuelna svojina predstavlja digitalnu mimiku stvarnosti, stvarajući impresiju materijalnih dobara kroz sredstva digitalne tehnologije. 2Razvitkom ovakvih novih koncepcija poimanja dobara u pravnom prometu javljaju se mnegi problemi u zaštiti titulara prava nad ovim dobrima, i stvaranju pravnog osnova da se lica koja su ta dobra ugrozila i na odgovarajući način sankcionišu. Time se, pored građanskopravne, zalazi postepeno i u domen krivičnopravne materije i određivanju bića krivičnih dela, u kojima se elementi krivičnog dela moraju specifično utvrditi, jer se njihovo određivanje vezuje za dematerijalizovanu sredinu, koja je u postpunosti satkana ne od atoma, već bitova3, što dovodi u težak položaj sudske organe koji primenjuju pravo da sa dovoljnom preciznošću okarakterišu ovakvo ponašanje kao vid društveno neprihvatljivog ponašanja. Ovaj rad će se prvenstveno baviti problematikom određivanja pojma virtuelnog zločina, i primeni ove teorijske koncepcije, kako u donetim pravnim aktima tako i u praksi koja ih primenjuje.