INFORMISANI PRISTANAK NA UČEŠĆE U NASUMIČNO KONTROLISANIM KLINIČKIM OGLEDIMA

Apstrakt

Ovaj rad usresređen je na ispitivanje mogućnosti nekih izuzetaka od potpunog informisanog pristanka na učešće u nasumično kontrolisane kliničke oglede. Pregled međunarodnih, regionalnih i nacionalnih pravnih propisa i tzv. staleškog prava pokazao je da je zahtev za informisanim pristankom snažno naglašen u njima. Međutim, čak i ako neki od njih izričito zahtevaju da se učesnici ogleda obaveste o činjenici nasumočnosti pre nego što daju svoj pristanak na učešće, većina njih priznaje da informisani pristanak nije jedan bezuslovan princip i dopuštaju izuzetke u nekim slučajevima.

Uprkos dovosmilenosti postojećih propisa, autor dokazuje da, sa jedne etičke tačke gledišta, izuzeci od potpunog informisanog pristanka ne bi trebalo da se koriste kao pitanje pogodnosti odnosno olakšavanja u vrbovanju ljudi kao subjekata ogleda. Istraživanje koje zahteva modifikacije informisanog pristanka iz važnih metodoloških razloga ne mora da bude kategorički isključeno sve dok se obavlja u skladu sa zahtevom o neiskorišćavanju i dok se u istraživanju dosledno poštuju autonomija i dostojanstvo učesnika.