PREGLED UPOREDNOG PRAVA NEKIH DRŽAVA U POGLEDU KRIVIČNOPRAVNE ZAŠTITE RANJENIKA I BOLESNIKA

  • Jelena Đ. Lopičić-Jančić, PhD Akademija za diplomatiju i bezbednost Beograd
Ključne reči: ranjenici, bolesnici, uporedno pravo, međunarodne konvencije, krivičnopravna zaštita.

Apstrakt

Rad daje pregled nekih država u pogledu krivičnopravne zaštite ranjenika i bolesnika. Status i zaštita ranjenika i bolesnika u ratovima bio je regulisan međunarodnim običajnim pravom sve do XIX veka kada počinju inicijative za kodifikaciju i humanizaciju pravila ratnog prava. Prvi veoma važan i konkretan korak bio je osnivanje Međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi 1863. godine, zatim Konvencija o poboljašnju sudbine vojnih ranjenika u vojskama u ratu iz 1864. godine. U XX veku donete su veoma važne i značajne međunarodne konvencije i to: Ženevska konvencija o poboljšanju sudbine ranjenika i bolesnika u vojskama u ratu iz 1929. godine, Ženevske konvencije o zaštiti žrtava rata iz 1949. godine i Dopunski protokoli I i II uz Ženevske konvencije iz 1949. godine. Međutim, u tim međunarodnim konvencijama nisu se propisivale krivične sankcije za kršenje navedenih međunarodnih konvencija. Posle Drugog svetskog rata većina država u svoje krivične zakonike propisuje i ratne zločine protiv ranjenika i bolesnika. Ostale države koje nisu predvidele u svoja krivična zakonodavstva navedeno krivično delo, a ukoliko bi se nekom licu sudilo za ratne zločine protiv ranjenika i bolesnika, onda bi im se sudilo kao da su izvršili obična krivična dela (ubistvo, telesne povrede, razbojništvo, silovanje i dr.).

Objavljeno
2013-01-31
Sekcija
Pregledni naučni rad