ODREĐENJE POJMA NEIZVRŠENJA UGOVORA, S OSVRTOM NA NEIZVRŠENJE UGOVORA O PRODAJI ROBE

Apstrakt

Ugovor obavezuje one koji su ga zaključili i svako ponašanje dužnika suprotno dogovorenom može da predstavlja njegovo neizvršenje. Pravo, međutim, ne vezuje pravne posledice za svaku takvu situaciju, već samo kada se na osnovu predviđenih pravila utvrdi da je povreda ugovora koju je učinio dužnik pravno relevantna. U uporednom pravu se pitanje određenja pojma neizvršenja ugovora ne rešava na isti način, već se u tom pogledu mogu razlikovati dva koncepta. Prvi, unitarni koncept polazi od načelnog shvatanja da je svako nepoštovanje ugovora neizvršenje, pa se od tog pravila predviđaju odstupanja, dok drugi koncept pod neizvršenjem ugovora obuhvata samo ona ponašanja dužnika koja se uklapaju u neki od zakonom predviđenih oblika neizvršenja ugovora. Pored pomenutih, opštih pravila, sva prava predviđaju i posebna pravila koja važe za pojedine vrste ugovora, pa se i ona moraju uzeti u obzir kada se odlučuje da li je dužnik povredio ugovor u konkretnom slučaju. Taj pristup je primenjen i u ovom radu, u kome se analiziraju pomenuti koncepti u određenju opšteg pojma neizvršenja ugovora u uporednom pravu, sa osvrtom na specijalna pravila za neizvršenje ugovora o prodaji robe. U zaključku se ukazuje na prednosti i nedostatke anal- iziranih rešenja.