NOVA KONVENCIJA SAVETA EVROPE O PREVENCIJI I BORBI PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA I PORODIČNOG NASILJA „ISTANBUL KONVENCIJA“ – ZNAČAJ USTANOVLJAVANJA EVROPSKIH PRAVNIH STANDARDA -

Apstrakt

Nova Istanbul Konvencija Saveta Evrope o prevenciji i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koja stupa na snagu avgusta 2014. godine postavila je pravno obavezujuće norme u domenu prevencije, zaštite žrtava porodičnog i rodno zasnovanog nasilja i kažnjavanja počinioca. Naglasak je na rodno zasnovanom nasilju u kontekstu zaštite ljudskih prava žena, jer se rodno zasnovano nasilje tretira kao ozbiljno kršenje ljudskih prava i oblik nezakonite diskriminacije prema ženama. Veliku većinu žrtava porodičnog nasilja, tj. od deset žrtava devet su žene. Ključno pitanje efikasnosti pravnih normi ustanovljenih Istanbul Konvencijom SE sagledano je kroz analizu međunarodno-pravnih propisa o istrazi, krivičnom gonjenju i merama sveobuhvatne zaštite žrtava rodno zasnovanog nasilja i porodičnog nasilja. Ove norme ustanovljavaju konkretne obaveze prema zemljama potpisnicama Istanbul Konvencije, a istovremeno, momentom njenog stupanja na snagu se formiraju pravno obavezni standardi prevencije i borbe pritiv porodičnog i rodno zasnovanog nasilja. U procesu buduće implementacije Istanbul Konvencije, ukazano je na nekoliko aspekata koji obezbedjuju njenu efikasnu primenu, kao što je obaveza dužne pažnje država („due diligence princip“) i adekvatni institucionalni kapaciteti relevantnih zemalja potpisnica Istanbul Konvencije. Takođe, predviđeno je formiranje međunarodnog nadzornog ekspertskog tela „GREVIO“ za svrhe efikasnog sprovođenja Istanbul Konvencije. Efikasnost normi u međunarodnom javnom pravu zavisi od vitalnih nacionalnih interesa različitih zemalja, koji su uključeni i ogledaju se u međunarodnim konvencijama. U meri u kojoj su pregovori o formulisanju međunarodnih pravnih standarda između različitih država bili uspešni, u isotj meri će i sprovođenje tih propisa biti efikasno.