RASISTIČKA I KSENOFOBIČNA MOTIVACIJA KAO OTEŽAVAJUĆA OKOLNOST KOD ODMERAVANJA KAZNE

Apstrakt

Polazeći od određenih međunarodnopravnih akata (Council Framework Decision 2008/913/JHA od 28. 11. 2008. - Art. 4), ali ne ograničavajući se samo na rasističku i ksenofobičnu motivaciju, u Krivični zakonik Srbije je uneta nova odredba (stupila na snagu 1. januara 2013) čiji je cilj strože kažnjavanje krivičnih dela učinjenih prema pripadnicima određenih društvenih grupa iz mržnje zbog te pripadnosti. Iako KZ Srbije u okviru opštih pravila o odmeravanju kazne predviđa da će sud u obzir uzeti i pobude iz kojih je delo učinjeno, ta odredba je uopštena i ne govori eksplicitno o mržnji kao otežavajućoj okolnosti, niti je propisuje kao obaveznu otežavajuću okolnost. U tome se može videti opravdanje unošenja ove odredbe iako ona znači odstupanje od opštih pravila o odmeravanju kazne. Ona je jedina obavezna otežavajuća okolnost u KZ Srbije. Strože kažnjavanje određenih krivičnih dela učinjenih iz mržnje (“hate crimes”) predviđanjem njihovih težih oblika bilo bi lošije rešenje. Sam izbor tih krivičnih dela bi bio arbitreran. I sam pojam “hate crimes” je kriminološki pojam koji se različito shvata i koji ne predstavlja preciznu krivičnopravnu kategoriju.

Odredba člana 54a KZ predviđa i to da mržnja neće biti otežavajuća okolnost kod onih krivičnih dela kod kojih je mržnja kao pobuda predviđena kao zakonsko obeležje. Iako u KZ Srbije ne postoje krivična dela kod kojih je mržnja eksplicitno propisana kao pobuda kod osnovnog ili kvalifikovanog oblika, ova zabrana se ipak odnosi na četiri krivična dela kod kojih mržnja na određeni način ulazi u njihov zakonski opis tako da kod njih, imajući u vidu i opštu zabranu dvostrukog vrednovanja prilikom odmeravanja kazne, mržnju u smislu člana 54a KZ ne bi trebalo uzimati kao otežavajuću okolnost.

Teško je predvideti da li će unošenje posebne odredbe u KZ Srbije dovesti do izricanja strožih kazni kada su u pitanju krivična dela učinjena iz mržnje po navedenim osnovima. I do sada je iz opštih pravila o odmeravnju kazne proizlazilo da je to trebalo uzimati kao otežavajuću okolnost. Istraživanja o tome da li je i u kojoj meri ta okolnost uticala na odmeravanje kazne, nisu vršena. Osnovana je pretpostavka da su je sudovi uzimali u obzir ocenjujući pobude iz kojih je delo učinjeno. U svakom slučaju, ovo je simbiličan gest zakonodavca koji kao takav treba podržati, ali kada se upitamo da li se krivičnim pravom može suzbijati mržnja (prema bilo kome), optimistički stav ne bi bio zasnovan na stvarnim mogućnostima krivičnog prava.