ПАУНДОВА КРИТИКА МЕХАНИЧКЕ ЈУРИСПРУДЕНЦИЈЕ

Apstrakt

У чланку аутор анализира критику механичке јуриспруденције америчког социолога права Роска Паунда. Ова критика представља напад на јуристичку доктрину 19. века по којој судска одлука нужно следи кроз процес формалне логике засноване само на меродавно датој премиси. Механичка јуриспруденција је промашила циљ права будући да није узимала у обзир ванправне елементе који неретко имају пресудан значај при доношењу судске одлуке. Ова судска доктрина је чезнула за механичком извесношћу исхода, што је догматски и социолошки нереално. Механичка јуриспруденција је сводила улогу судије на логички аутомат који је само способан да барата логичким инструментима и да не разматра социолошку страну спорног случаја. Механички облик примене права изричито је забранио судији да примењује дискрециони елеменат у судовању, плашећи се његове злоупотребе и прерастања у произвољно расуђивање, које се не може олако предвидети.