НЕПРАВИЧНЕ ОДРЕДБЕ У ПОТРОШАЧКИМ УГОВОРИМА У РЕГУЛАТИВИ ЕУ И СРПСКОМ ЗАКОНОДАВСТВУ

Apstrakt

Тема неправичних одредаба у потрошачким уговорима не само да је правно интересантна, већ се тиче у данашње време свакако најшире категорије физичких лица, а то су потрошачи. Усложњавање (глобализација) тржишта и појава нових медија продаје (поузећем, електронски итд.) која је доживела велики бум у другој половини XX века, довела је до једне велике несразмере између мега трговаца (и мега трговачких ланаца) са једне и потрошача са друге стране остављајући широк простор за манипулацију. Да би заштитиле потрошаче државе су путем државно-правних механизама прибегле доношењу lex specialisa за ову област, а потрудиле су се да створе и међународне оквире кроз различите Директиве ЕУ. Кроз имплементацију ових директива државе чланице ЕУ, али и земље кандидати за чланство, гарантују минимум правне заштите потрошачима, остављајући простор за строжију унутрашњу регулативу. Рад представља решења ЕУ и српског законодавства, и то не само кроз Директиве и Закон о заштити потрошача, већ и шире анализирајући овај појам кроз Закон о облигационим односима.