AGENCIJE ZA FORMULISANJE – METODI RADA I ARADNJA SAVREMENIH SUBJEKATA HARMONIZACIJE MEĐUNARODNOG TRGOVINSKOG PRAVA

  • Marija Mijatović, PhD
Ključne reči: agencije za formulisanje, harmonizacija prava, međunarodno trgovinsko pravo, „meko“ pravo, „tvrdo“ pravo

Apstrakt

Izuzetan doprinos harmonizaciji međunarodnog trgovinskog prava daju institucije u vidu tzv. agencija za formulisanje koje čine ogromne napore u pronalaženju zajedničkih načela pojedinih nacionalnih trgovinskih prava, a sve zarad olakšanja sprovođenja međunarodne trgovine, povećanja pravne sigurnosti i sprečavanja nastajanja sporova. U tom cilju koriste se različitim normativnim instrumentima koji pripadaju i tradicionalnim i alternativnim metodama, odnosno tzv. hard law i soft law izvorima. Međutim, usled nejasne raspodele nadležnosti navedenih međunarodnih organizacija dolazi do neracionalnog rasipanja intelektualnih i finansijskih kapaciteta, ali i do ozbiljnog problema dupliranja propisa kojima se uređuju istovetna pitanja na internacionalnom nivou. Uticaj agencija za formulisanje na moderne normativne tokove sve je veći, pa ipak je potrebno preduzeti korake u pravcu jasne koordinacije i razgraničenja njihovih aktivnosti.

Reference

Abbott, K., Snidal, D., „Hard and Soft Law in International Governance“, International Organization 3/2000.

Bonell, M. J., “Towards a Legislative Codifcation of the UNIDROIT Principles”, Uniform Law Review 233/2007.

Chan, J. W. T., „Allocation of Work Among Formulating Agencies“, Modern Law for Global Commerce, UNCITRAL, Vienna 2011, 33, https://www.uncitral.org/pdf/english/congress/09-83930_Ebook.pdf, 12.01.2018.

Đurđev, D., „Doprinos Ujedinjenih nacija unifkaciji pravila međunarodnog privrednog prava“, Glasnik Advokatske komore Vojvodine-Časopis za pravnu teoriju i praksu 10/1995.

Fišer Šobot, S., Pravo međunarodne prodaje, Novi Sad 2014.

Guzman, A., T. Meyer, „International soft law“, Journal of Legal Analysis 1/2010

Kronke, H., “Methodical Freedom and Organizational Constraints in the Development of Transnational Commercial Law”, Loyola Law Review 51/2005.

Meyer, L., „Soft Law for Solid Contracts? A Comparative Analysis of the Value of the UNIDROIT Principles of International Commercial Contracts and the Principles of European Contract Law to the Process of Contract Law Harmonization“, Denver Journal of International Law and Policy 9/2006.

Nikolić, D., Uvod u sistem građanskog prava, Novi Sad 2008.

Schermers, H., Blokker, N., International Institutional Law, Leiden 2011.

Schmitthoff, C., Commercial Law in Changing Economic Climate, London 1981.

Spasić, I., „UNIDROIT - Doprinos unifkaciji nekih od najvažnijih pitanja međunarodnog trgovinskog prava“, Strani pravni život 2/2009.

Stanivuković, M., „Instrumenti harmonizacije i unifkacije prava i njihov odnos prema kolizionim normama, s posebnim osvrtom na Načela evropskog ugovornog prava“, u: Načela evropskog ugovornog prava i jugoslovensko pravo–prilog harmonizaciji domaćeg zakonodavstva (ur. R. Vukadinović), Kragujevac 2001.

Vilus, J. et.al., Međunarodno privredno pravo, Novi Sad 2012.

Vogenauer, S., “Sources of Law and Legal Method in Comparative Law”, in: The Oxford Handbook of Comparative Law (ed. M. Reimann, R. Zimmermann), Oxford 2006.

Vukadinović, R., Međunarodno poslovno pravo-opšti deo, Kragujevac 2012.

Objavljeno
2018-07-18
Sekcija
Pregledni naučni rad