ПРАВНО - ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ ПЕРСПЕКТИВЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Apstrakt

Рад се фокусира на институционалне перспективе Европске уније (ЕУ) кроз анализу релевантних делова конститутивног Лисабонског Уговора о реформи ЕУ (2009). Посебан акценат је стављен на специфичност статуса ЕУ у међународном праву, имајући у виду да је ЕУ добила правни субјективитет тек недавно, ступањем на снагу Лисабонског споразума. То подразумева способност Уније да закључује међународне споразуме у име целине ентитета Уније и да постигне статус чланства у међународним организацијама. Осим тога, јасна подела компетенција између држава чланица и европских институција је у великој мери постигнута, заједно са навођењем заједничких надлежности. Циљ је да се обезбеди ефикасно и несметано функционисање ЕУ. Међутим, крајњи циљ институционалних побољшања је да омогуће ефикасно проширење Уније. У закључку, ауторка процењује да процес институционалних реформи ЕУ није завршен, већ ће зависити од постизања политичког јединства путем процеса сталних преговора држава чланица у оквиру Уније.

Актуелна монетарна криза која потреса Унију у последњих неколико година указује да су неопходни даљи правци реформе права ЕУ, тј. њених конститутивних уговора, али и реформе у смеру трансформације ЕУ као важног политичког фактора, а не само економског гиганта. У мери у којој ЕУ буде успела да помири ове супротности и сопствени јаз између економских успеха и атрактивности за земље нечланице, с једне стране и политичке минорности и одсуства кохерентности у ЕУ, с друге, зависиће даљи економски просперитет и будућа правна доградња Уније.